Ситуација у Румунији је под контролом

 У вашој лекарској пракси сигурно не памтите овакву ванредну ситуацију пандемије корона вируса. Колико је ова ситуација другачија и у којој мери исцрпљујућа за све вас лекаре и како се носите са њом?

Радимо у физичком смислу готово три пута више него обично. Људи су данас врло уплашени. Ако имају и најмањи симптом неке прехладе, улазе у панику да су инфицирани Ковидом-19. Уз то, због мера ванредног стања, ограничено им је кретање и не поседују баш тачне информације. Ово је стање другачије од нормалног зато што су редуковани контакти, а једном лекару није баш лако да ради са удаљености, путем телефонске линије. Морамо зато изузетно добро и тачно да управљамо овом ситуацијом.

Потребно је, пре свега, да лепо и сталожено причамо са људима и прецизно утврдимо да ли неко улази у случај Ковида-19 или је у питању само обична вироза. Такође, не радим са својим особљем у пуном капацитету. Уместо да радим са три медицинске сестре, радим дневно само са једном, што је доста исцрпљујуће, али тиме су наши контакти смањени и мере опреза повећане. Ту су и специјалне мере које предузимамо, од дезинфекције у клиници до наше посебне опреме коју носимо.

Покушавамо људе највише да усмеримо да нам се што више јаве телефонским путем. Када ми се обрате и пожале на своје стање, најпре сачиним епидемиолошку анкету како бих утврдила да ли особа долази из друге земље или је путовала или била у контакту са особом за коју она мисли да је дошла из такозване „црвене" или „жуте" зоне, испитујемо и да ли је неко из куће у неком случају био у контакту са таквом особом. Јако је битно да утврдимо „траг" сваког пацијента. У случају да мој пацијент има температуру, он не сме да дође код мене у кабинет, мора да остане кући, одређујем му терапију телефонски након чега остајемо свакодневно у контакту. Ако се стање погорша, онда у својству породичног лекара позивам Хитну помоћ (112) која ће га уз посебне мере посетити и утврдити да ли постоји основа за сумњу да је особа заражена Ковидом-19 и да ли треба урадити тест. 

 Да ли сте имали случај пацијента за кога се утврдило да је инфициран Ковидом-19?

Имала сам само једну особу која је иначе радила у Аустрији. Током доласка у нашу земљу био је доста одговоран, ушао је самовољно у изолацију, међутим, након три дана почео је да осећа проблеме у виду кашљања, бола у грлу и температуре. Одредила сам му терапију, али кроз два дана опет ме је обавестио да се не осећа добро уз пропратне болове у грлу јачег интензитета и повишенију температуру. Преписала сам му антибиотике. Стање му се није побољшало. Позвала сам Хитну помоћ која је проценила да не испуњава критеријуме за сумњу да је заражен Ковидом-19. Тек након седам дана, када се стање још више погоршало, поново сам позвала Хитну која је тада оценила да мој пацијент испољава симптоме корона вируса, урађен му је тест и након 24 сата резултати су казали да је позитиван. Дошли су по њега и под посебним условима одвели га на Инфективну клинику „Виктор Бабеш".

 Слушамо разне приче о симптомима корона вируса. Као стручни лекар, који је имао искуства са зараженим пацијентом, шта нам можете рећи, који су то најчешћи симптоми код пацијената у Темишвару?

Обично је доста висока температура и људи се осећају лоше уз малаксалост, постоји бол у грлу као и сув кашаљ уз осећај отежаног дисања. Корона иначе доста брзо иде према плућима и снижава притисак кисеоника који треба да буде преко 93 да би особа била функционална. Сада је постављен и нови критеријум који се тиче запаљења плућа. Корона вирус није као обичан грип, болови у мишићима и костима су много израженији уз страшне респираторне проблеме. Међутим, људи улазе много више у панику, то могу да посведочим имајући у виду свакојаке посебне ситуације због изолације.

 У којој мери су стрес, нервоза и брига „шта ће се десити" са економијом већа опасност од корона вируса? Како се одупрети страховима у вези са епидемијом, који је Ваш стручни савет?

Имала сам случај са породицом у којој су сви чланови остали без посла. У питању је трочлана породица. За њих свакако да се намећу финансијски проблеми. Слушам такве приче јер једноставно треба да преузмемо све њихове проблеме, таква је природа нашег посла. Саветујем им да смо управо у данима ускршњег празника и треба да се смиримо са надом да ће све проћи. Бог нас неће напустити. Веома је важно да лекар у данашње време поред стручности показује и хуманост.

 Верује се да корона вирус „напада" старије људе и оне са хроничним обољењима. Међутим, случајеви да су и бебе заражене руше сваку такву претпоставку. Колики је проблем са људима који нису ни свесни да имају корона вирус?

Људи који имају добар имунитет нису ни свесни да су заражени вирусом јер су им се симптоми минимално манифестовали без потешкоћа. Тако смо, рецимо, у фебруару имали много људи са грипом типа А и Б, а можда је и тада било случајева са короном. Међутим, тада још нисмо имали услове да обавимо тестирање. Људи су онда долазили из егзотичних земаља са „зимовања" и пријављивали су грип на који су и били тестирани. Било би интересантно, када ова ситуација прође и укине се ванредно стање, да сви направимо тест на антитела Ковида-19 и увидимо на основу налаза да ли смо имали ову болест и тиме природно развили неопходна антитела.

 Како оцењујете ситуацију у Темишвару?

У нашем граду на Бегеју ситуација се држи веома добро под контролом као и у читавој Румунији. Разлог томе је што смо преузели изузетно брзо мере изолације. То је много допринело да се вирус не шири. Прекинула се образовна и академска настава на време, забрањени су сви јавни догађаји и окупљања и уведена је целодневна забрана кретања која је смањила социјалну интеракцију. Такође, у болници „Виктор Бабеш" на инфективном одељењу имамо велики број решених случајева и немамо заражених лекара. Узимајући у разматрање број становника и долазак њене дијаспоре, Румунија протеклих недеља доста успешно и ефикасно води борбу против ове пандемије.

 Када оцењујете да ће се епидемија завршити?

До 15. маја званично треба да останемо у изолацији. Међутим, ових дана треба да очекујемо врх епидемије зато што су многи из дијаспоре ушли у Румунију крајем марта и почетком априла. Зато је веома битно да избегавамо контакте са људима, то увек саветујем мојим пацијентима. Не знамо ко је све и са ким био у контакту.

 Када сте се определили за овај позив, сигурно је стајало много мотива иза Вашег избора. Како данас гледате на одабрану здравствену мисију?

Сада могу да кажем да је то доста тешка професија. Пре свега, тешко је бринути и имати одговорност за људе на даљину као што је сада. Зато је посебно важно у овој ванредној ситуацији бити хуман, рационалан, емпатичан и солидаран. Ми, лекари, у овим данима нарочито преузимамо доста брига. Тако су неке од брига и административни послови који нису из нашег делокруга рада, већ припадају Општини града Темишвар, али због мере да им је забрањено да раде са странкама, морамо ми лекари, на пример, да издајемо потврду ако неко лице премине. Практично, ми смо остали директни контакт са људима.

 Шта мислите, шта ће се све променити након ове пандемије?

Ми нисмо били спремни за ову ситуацију, дакле говорим о читавом здравственом систему у свим земљама света. Морамо да будемо врло пажљиви поводом будућих мера које предузимамо. Чини ми се да ће људе наставити да прате страхови па ће им се сваки обични симптом прехладе причинити као нека ретка болест. Паника ће се можда задржати. Поред ових психолошких импликација, треба навести и промене које ће настати у сфери благостања људи због финансијско-привредних последица пандемије вируса.