Славољуб је победио Корону!

"Сад, након што сам прошао прву етапу оздрављења, морам рећи да ме љуте особе које тврде да им тешко пада изолација, па крше мере ограничења, играјући се својим и туђим животима. Људи су у рату месецима били у земуницама, били су у концентрационим логорима, не знајући да ли ће живи дочекати следећи дан, али су се борили и све издржавали. Данас имамо све: луксузне станове, пренатрпане фрижидере, интернет као прозор у свет, па се опет многи жале и нису дисциплиновани. Не могу да схватим толику размаженост и неодговорност!", каже Славољуб Пауновић из Беча.

Преносиомо интервју из магазина Космо са Славољубом Пауновићем који је успео да се избори са болешћу изазвану коронавирусом.

Како сте се осећали?

Био сам тих дана сасвим малаксао, нисам се могао ни померити, као да је из мене исцурила сва снага. Личну хигијену, наравно, нисам могао одржавати сам, него само уз помоћ сестре. Заправо, најчешће ме је она прала, што ми је као мушкарцу стварало осећај нелагодности, а апсолутна немоћ ми је стварала додатни страх.

Јесте ли били у паници?

Јесам, искрено да кажем - јесам... Ноћ је најтежа, не може се спавати, без обзира на слабост, а мисли се ковитлају у глави. Кад се човек нађе на тананој линији између живота и смрти, у соби сам са короном, паника је нормални осећај. Мислим да ми је теже падала помисао да могу умрети сам, без мојих најближих поред себе, него што бих умро.

Како је било са храном?

Док сам био код куће прве седмице, био сам сасвим без апетита. Мислим да за тих недељу дана нисам ни окусио храну. Међутим, доласком у болницу, након пар дана сам почео да узимам сасвим мале оброке, што је вероватно такође утицало на мој опоравак.

О чему сте размишљали тих дана?

Времена је било пуно, па сам почео да размишљам шта је то важно у животу, чега нисмо сасвим свесни док смо здрави. Знате, кад сам кренуо путем опоравка, могао сам да погледам поруке које сам добијао од фамилије, пријатеља, па чак и од људи које сам само површно знао. Те речи подршке никад нећу заборавити, њихова снага ме је челичила, није ми дала да потонем.

Какво је особље у болници?

Они сви личе на Марсовце, не знам ко се крије иза заштитних одела и маски, али сви су без изузетка дивни, љубазни и посвећени. Неизмерно сам им захвалан за сву пажњу и негу којима су ме окружили и помогли ми да останем на страни живота.

Можете ли претпоставити где сте се инфицирали?

Не! Пре увођења мера и првих дана кад је коронавирус стигао у Аустрију, ја сам се дружио са многим људима, који су касније сви тестирани. Било је међу њима и позитивних и негативних. Не знам ко је вирус од кога добио, али је очигледно да је неке особе једноставно заобишао.

Да ли је Ваша супруга такође тестирана?

Јесте, наравно, али она је срећом негативна на SARS-CoV-2.

Шта Вас даље очекује?

Ових дана ћу поново два пута бити подвргнут тестирању. Уколико оба пута будем негативан, бићу отпуштен кући и, наравно, бићу у изолацији. Не треба да истичем са колико нестрпљења то очекујем.

Шта препоручујете нашим читаоцима?

Сад, након што сам прошао прву етапу оздрављења, морам рећи да ме љуте особе које тврде да им тешко пада изолација, па крше мере ограничења, играјући се својим и туђим животима. Људи су у рату месецима били у земуницама, били су у концентрационим логорима, не знајући да ли ће живи дочекати следећи дан, али су се борили и све издржавали. Данас имамо све: луксузне станове, пренатрпане фрижидере, интернет као прозор у свет, па се опет многи жале и нису дисциплиновани. Не могу да схватим толику размаженост и неодговорност! Зато, поручујем свима: седите код куће, ништа није лепше од тога! Дружите се са децом и партнерима, обновите блискост са драгим људима, а то се може и без личних контаката. Живот нема цену.

Славољуб је победио Корону!

Коментари