Биста Надежде Петровић у Кливленду
Српска културна башта, део Кливлендских културних башти у америчкој држави Охајо, захваљујући Алексу Маческом и Вукману Кривокући добила је девету скулптуру.
Како је прошле године и најављено, друга по реду женска биста у Српској културној башти, у кливлендском Рокфелеровом парку, поред оне са ликом Милеве Марић (Ајнштајн), наћи ће се овог августа. У питању је скулптура сликарке и хероине Надежде Петровић, уметнице и добровољне болничарке у три рата, оба балканска и Великом, сазнаје за Програм за дијаспору РТС-а Иван Калаузовић.
Иницијатори њеног постављања су почасни конзул Републике Србије у Охају Алекс Мачески и Вукман Кривокућа из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП. Њих двојица су до сада у овом познатом парковском комплексу подигли пет од укупно осам бисти, а Надеждина ће бити шеста.
Све скулптуре чије су постављање у Кливленду Мачески и Кривокућа заједно иницирали, па тако и најновију, обликовале су веште руке Ивана Фелкера, нишког академског вајара, лауреата многих домаћих и међународних награда.
Церемонија посвећивања нове бисте заказана је за 19. август у Башти. Ту, под крошњама буковог и храстовог дрвећа, тренутно се налазе скулптуре Николе Тесле, Петра I Карађорђевића, Стевана Мокрањца, Петра II Петровића Његоша, Михајла Пупина, Вука Стефановића Караџића, Милеве Марић и Милутина Миланковића.
Надежда Петровић је рођена 1873. године у Чачку. Литература каже да је она наша најзначајнија сликарка с почетка XX века, да је у малу Србију донела модерно сликарство, држала говоре о женским правима и била једна од оснивача и прва секретарка "Кола српских сестара", да је гајила патриотски дух, предводила протесте против анексије Босне и Херцеговине и на историјске странице се уписала и као прва српска фотографкиња.
Ова свестрана и маркантна човекољупка, често несхваћена и неприхваћена, ликовно се образовала у Београду и Минхену и излагала на свим важнијим смотрама у Србији и свету. Надеждина дела, спојеви тематски традиционалног и стилски савременог, припадају токовима сецесије, симболизма, импресионизма, експресионизма и фовизма и чувају се у Народном музеју, Музеју града и Музеју савремене уметности у Београду, Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду и Уметничкој галерији "Надежда Петровић" у Чачку.
У наслеђе нам је оставила скоро триста уља, темпера, неколико акварела и око стотину скица, студија и крокија. Ни ликовна критика није јој била страна, а ауторка је и драме "Војвода Мицко Поречанин" и још једне недовршене. Одликована је Краљевским орденом Светог Саве IV реда, Медаљом за ревносну службу, Медаљом за храброст и Орденом Црвеног крста.
Преминула је 1915. године у Ваљевској болници претходно оболевши од тифуса. Посмртни остаци пренети су јој 1935. у породичну гробницу на београдском Новом гробљу, где сада почива и њен млађи брат познати књижевник Растко Петровић. Споменике су јој посветили Иван Мештровић, Ангелина Гаталица, Михајло Томић, Милован Крстић, Јелисавета Шобер, а они се налазе у Чачку, Београду, Новом Саду, Нишу и Сићеву.
По њој се у нашој земљи зову улице и школе, а у главном граду постоји и Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића, смештен у породичној кући сликарке Љубице Луковић, њихове сестре. Такође, у Чачку се од 1960. одржава сликарско бијенале "Меморијал Надежде Петровић", а недалеко од Ниша од 1964, после готово шездесетогодишње паузе, поново уметнике окупља Ликовна колонија "Сићево" коју је 1905. Надежда основала као Југословенску уметничку колонију.
Портрет Надежде Петровић од 2005. године краси новчаницу од 200 српских динара, а на њен 142. рођендан (2015) америчка корпорација "Гугл" јој је одала признање специјално дизајнираним "дудл" логотипом на почетној страници веб-сајта.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар