Вредан средњовековни накит изложен у "Адлигату"

У току овог месеца Удружење Адлигат је на поклон добило вредан прстен из XIV века искован у Новом брду, наушнице из XVI века из Призрена и оружје, међу којим се налазе и примерци оружја које је било коришћено у време Првог српског устанка - турски јатаган и устанички пиштољ. Поклон је дар оснивача Адлигата, књижевнице Тање Крагујевић и професора Василија Винце Вујића.

Прстен из друге половине XIV века највероватније је дело локалних занатлија из Новог брда, што му даје посебну важност. Прстен је изразито женски, што га чини још ређим. Очигледно је припадао највишем сталежу - члановима владарске породице, породице великаша или најбогатијим члановима градског сталежа. Овај накит је важан траг српске историје пошто сведочи о рударству и вештини српских занатлија, а Србија је у оба ова сегмента у то време била у самом врху Европе и света.

„Прстен је савршен примерак, несумњиво са Новог брда из друге половине XIV века. Очигледно је дуго био ношен, током неколико генерација. Вероватно је био преношен са једне генерације на другу. Он свакако спада међу најбоље примерке српског средњовековног прстења", каже др Марко Поповић, археолог који води истраживања, конзервацију и презентацију остатака фортификације Новог брда, под окриљем УНЕСК-а.

На прстену се налази избледео ћирилични натпис, за чије дешифровање ће бити ангажовани најеминентнији историчари. Очекује се да се, по дешифровању натписа, открије за кога је тачно направљен.

У Новом брду налазили су се неки од најважнијих европских рудника и радионица за израду накита од злата и сребра. Средњовековна слава Србије у великој мери је остварена захваљујући рударству. Само је на Новом брду годишње вађено и по седам тона сребра. У овом граду свој новац су ковали Стефан Дечански, цар Душан и кнез Лазар, а вероватно и други српски владари.

Ново брдо је у оквиру Србије уживало посебну аутономију. У једном тренутку, према проценама историчара, имао је између пет и десет хиљада становника, био је већи од Београда и Смедерева. Поређења ради, у то време је Лондон имао 40.000 становника!

Новобрдска тврђава је најбоље урађена и пројектована грађевина у Средњем веку у српским земљама. Овај српски град Константин Филозоф је описао као „град сребрни и у истину златни". Основан крајем XIII века, брзо је постао најпознатији град средњевековне Србије, све до коначног турског освајања 1455. године. Крајем XVI века почињу пустошење и прогони хришћана, а баш из тог доба су сребрне наушнице са позлатом и драгим каменом направљене у Призрену.

Због развијеног рударства Стефан Лазаревић је донео познати Закон о рудницима, који је био други у Европи и који је важио и наредних векова у Османлијском царству.

Устанички јатаган и сабља, вероватно, високо рангираног Турчина на сликовит и помало застрашујући начин приказују бурни период српске историје. Све већи број драгоцености важних за историју Србије и света, приказане на занимљив и приступачан начин, привлачи велики број посетилаца у Удружење Адлигат. Није реткост да туристи из далеких земаља долазе у Србију само због обиласка ових музеја, а ово Удружење је и веома омиљено међу дипломатама. Само у току протеклих недељу дана у гостима су им биле дипломате из Финске, Алжира и Еквадора.