Матица исељеника додељује награду "Растко Петровић" за 2016.

Матица исељеника Србије награду Растко Петровић додељује од 1996. године, у три категорије за животно дело, за најбоље прозно као и за најбоље поетско дело у претходној години.

Награда је намењена српским ствараоцима који живе и раде у иностранству.

Награда ће лауреатима бити уручена на свечаности у Матици исељеника Србије крајем априла месеца.

Биографије лауреата 

Др Михаило Вукас је хирург, универзитетски професор, аутор књига Суза је из ока канула, Судбина истине, Крвави пут и Хумке. Рођен је у Нишу 1939. године, дипломирао на београдском Медицинском факултету, специјализирао торакалну хирургију на Универзитетској болници у Гетеборгу. Докторску дисертацију је одбранио 1977. године на Гетеборшком универзитету.

Држао је практичну и теоретску наставу студентима Медицинског факултета у Гетеборгу. Био је гостујући професор на Медицинском факултету у Крагујевцу и предавач кардиоваскуларне хирургије на постдипломској настави у Гетеборгу. Аутор је 50 научних и стручних радова.

Вишегодишњи члан је руководства српских и југословенских удружења у Шведској, председник Регионалне организације Светске српске заједнице за Скандинавију. Оснивач Информативног центра Србије за Скандинавију и Српске Националне академије за Скандинавију.

Др Вукас је био и председник Југословенског савеза, оснивач Српског лекарског друштва и одбора Сабора српског уједињења 1993. године у Шведској, председавајући Прве и Друге конференцији српских хуманитарних организација у дијаспори у Београду, потпредседник Гимнастичког савеза Југославије.

Експерт је Медицинске комисије Гимнастичке федерације света (ФИГ) и шеф делегације савеза на Конгресу ФИГ на светским првенствима у Лозани и Берлину. Члан је Велике ложе Шведске у Гетеброгу. Носилац је највишег десетог степена у масонерији и академик Велике ложе Шведске.

Набавио је боце са кисеоником у Шведској и допремио их у Србију за бањалучке бебе, али их је Међународна заједница због ембарга зауставила. Извео на хиљаде операција на срцу, а срце зеца држао је 4 сата у животу, ван тела. Ради на епохалном откићу у лечењу холестерола.

Носилац је Југословенског ордена за храброст, два ордена Аустрије и Швајцарске за хуманитарни рад и Златне медаље Братства слободних зидара Шведске. Добритник је Повеље Иво Андрић за књижевност и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2016. годину.

Живи у Гетеборгу.

Др Борко Б. Ђорђевић је својим првим књижевним делом Стаклени мир: Џими Картер и опасни Срби скренуо пажњу публике и критике и овом романсираном документарном прозом допринео разоткривању тајни највиших политичких центара моћи, из ратног периода деведесетих година прошлог века на нашим просторима.

Др Борко Ђорђевић је један од водећих светских стручњака реконструктивне хирургије. Као истакнути лекар у својој области дуги низ година, др Борко Б. Ђорђевић увек је био на челу најновијих достигнућа козметичке и реконструктивне хирургије. Са сертификатом American Board of Plastic and Reconstructive Surgery и као члан American Academy of Cosmetic Surgery (AACS), др Борко Б. Ђорђевић специјализирао општу пластичну хирургију, као и естетску и реконструктивну хирургију.

Др Борко Б. Ђорђевић је радио као руководилац специјализаната пластичне и реконструктивне хирургије, хирургије руке и гениталија и козметичке хирургију у болници Riverside Methodist Hospital у Колумбусу, Охајо, своје образовање наставио је на престижним институцијама, као што су универзитети Станфорд и Нортвестерн. Посвећен учењу нових техника, учествовао је на међународним симпозијумима са некима од врхунских светских хирурга. Др Борко Б. Ђорђевић такође је објављиван у бројним књигама и медицинским журналима.

Др Борко Б. Ђорђевић радио је као доцент на предмету Пластична и реконструктивна хирургија Медицинског факултета Универзитета у Београду. Био је дописни уредник универзитетског Журнала за медицинска истраживања и руководилац Програма обуке специјализаната козметичке хирургије.

Године 1994. добио је специјално постављење од стране бившег америчког председника Џимија Картера да помогне Картер Центру у Атланти, Џорџија, у њиховим напорима у постизању мира у Босни и Југославији и лично је одговоран за долазак председника Картера у Босну.

Донатор је капиталне скулптуре Мајка Србија у улазном холу Управе за дијаспору и Србе у региону у Београду у Васиној број 20.

Живи у Палм Спрингсу (САД).

Јелена М. Ћирић рођена је 1973. године у Смедереву. Одрасла је у Пожаревцу, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду. Досадашњи рад представила је на бројним сајтовима, књижевним порталима, заступљена је у многим зборницима и антологијама поезије, превођена на чешки, енглески, немачки, словеначки, македонски, хрватски, арапски и италијански језик.

Аутор је три самосталне књиге поезије: Жар (2011), Наискап (2013) и Мушке песме (2016), коаутор књига поезије Ја, Ти, Он и Она (2012) и Не знам шта би друго могло да нас веже (2016) као и једне коауторске књиге у електронској форми (2012). Пише љубавно-еротску поезију, која је унајвећем заступљена у њеним досадашњим збиркама, али и остале видове поезије, као и кратке приче.

Добитник је великог броја домаћих и међународних награда, похвала и признања. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења грађана Ластавица из Прага, у оквиру кога активно учествује у организовању културних и хуманитарних акција. Учествује у књижевним програмима на чешком језику, на који и преводи.

Добитник је признања Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за 2014. годину. Заступљена је у биографском лексикону Српски писци у расејању 1914‒2014, као и у Антологији савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању (2015). Добитник је признања Најуспешнија и најпопуларнија песникиња Србије и дијаспоре за 2015. годину, на основу анкете 50 регионалних локалних телевизија у Србији и на интернету.

Живи и ради у Прагу (Чешка Република).