360 степени око Помаза

Ова колонија је позната по томе што се сваке године одржава у другом месту у Мађарској и као таква, представља путујући уметнички караван, пун квалитетних дела, добрих и позитивних вибрација.

Део остварења насталих на предходним колонијама чине зидни мурал са ликовима српских просветитеља који краси зид Српске школе Никола Тесла у Будимпешти, мозаик са ликом Светог Саве на истоименом дому културе у Дески, икона Исуса Христа у олтару Српске цркве у Батањи и још многе друге уметничке вредности широм Мађарске. Веома је битна јер повезује уметнички надарене Србе у Мађарској са својим колегама широм државе као и са поклоницима ликовне уметности и књижевности, али и са уметницима из матице и Европе.

Ове године на колонији је учествовало преко 30 стваралаца из Мађарске, Србије, Румуније, Хрватске, Немачке, Италије и БиХ. Међу њима било је највише сликара који су у периоду од 15. до 20. јула стварали уметничка дела инспирисана етномузикологом Тихомиром Вујичићем.

Овогодишња, осма по реду колонија другачија је у односу на претходне.

"Природно је да се као свака добра идеја која је настала добром намером, развија и мења ради напредка. Колеге уметници су радо прихватили изазов, да своје креативне енергије усмере ка одређеној теми, а могу да кажем да су рефлексије толико разноврсне да су изненадиле и саме ауторе, а верујем и нашу чланицу Ксенију Голуб која је иступила раније са предлогом за овогодишњу колонију. Материјал са колоније јесте компактна уметничка импресија на спомен великана чије име не бледи у нашој колективној свести. Ова збирка није документ, него одсјај ума групе стваралаца који у истом моменту размишљају о Тихомиру као блиској особи иако их раздваја четири деценије", рекао је Милан Ђурић.

Добродошлицу свим учесницима пожелели су у име домаћина др Иван Голуб и Пера Богдан као и Милан Ђурић, председник Удружења уметника Круг. Захваљујући њиховој љубазности Српски клуб, који се налази на месту некадашње Српске школе у порти православног храма у Помазу, био је место окупљања и креативног рада уметника који су стварали своја дела инспирисана атмосфером ове варошице и ликом Тихомира Вујичића. Тим поводом учеснике је посетио и амбасадор Србије у Будимпешти Раде Дробац са супругом.

"Први пут сам овде у Мађарској и као италијански уметник никада пре нисам чуо за Тихомира Вујичића све док ми организатори нису саопштили да је управо он инспирација овогодишње колоније. Када сам добио његову биографију, фотографије и тонске записе био сам одушевљен значајем његовог рада и истраживања. За мене је био прави изазов насликати уметничко дело инспирисано овим славним уметником, који је био Србин из Мађарске, као и наши дома. Искрено, сада када знам за ову српску заједницу у Мађарској, причаћу својим пријатељима о њој и њеном значају", рекао је Франко Артобели из Барија.

"Сваку ноту Тихомира Вујичића видим као неку боју, његова музика и музика људи са Балкана пуна је боја", каже Лаура Агостини уметница из Италије.

"Мада је ово већ традиционални програм који се одржава ево већ осму годину за редо, сваке године сусрећемо се са новим условима рада. Управо то представља један изазов и способност проналажења решења у датом моменту. Ове године средства смо набавили путем конкурса код мађарске владе преко фондације ЕМЕТ, Културног и документационим центра Срба у Мађарској, будимпештанских самоуправа Петог и Тринаестог кварта, што нам је у много чему олакшало рад, а око координације у Помазу помогао нам је Пера Богдан, председник локалне српске самоуправе. Посебно задовољство биле су посете др Ивана Голуба који је својим широким познавањем историје помашких Срба упознао учеснике уметничке колоније са животом породица Вујичић, Лупа, Бикар, Мандић и многих других", истакла је Диана К. Ђурић, која, као и до сада, обавља велики део организационих активности.

Осим што су свакодневно стварали, уметници су посетили и значајне културно историјска споменике у Помазу, Будимпешти али и у Сентандреји. Том приликом посетили су и Музеј епархије будимске у Сентандреји где их је лично поздравио и обратио им се епископ будимски Лукијан. Кроз поставку музеја спровела их је историчарка уметности др Ксенија Голуб.

"Видно сам ганут лепотом црквене збирке у Сентандреји. Долазим из католичке земље из Италије и нисам ни знао колико богату црквену збирку имају Срби у Мађарској. Ово је нешто непроцењиво и оставља дубок утисак на мене. Такође, речи владике Лукијана су за мене биле инспиративне. Велико хвала за све ово", искрен је Валерио Тонинели из Тоскане. 

"Радимо, дружимо се, смејемо, размењујемо искуства и можда пробавамо неке нове методе рада. Организација је заиста беспрекорна и много хвала нашим домаћинима. Веома ми је драго а и мојим колегама, да смо имали прилику да видимо велику изложбу Пикаса која се ових дана завршава у Будимпешти", рекао је Горан Кнежевић, професор на Академији ликовних уметности у Требињу (БиХ).

Споменка Алечковић, академска сликарка из Немачке, била је једна од овогодишњих учесника.

"Први пут сам на уметничких колонији и одушевљена сам, како атмосфером која влада међу учесницима, тако и одличном организацијом, на чему се посебно захваљујем великим ентузијастима Милану и Диани Ђурић. Још у Фракфурту сам почела припреме на основу материјала који сам добила од организатора. Идеја је постојала, а рад је започет и урађен у Помазу. Доласком овде моје знање се још продубило уживајући у причама др Ивана Голуба. Мој уметнички рад чини колаж који се састоји од портерта Тихомира Вујичића, као и детаљи из живота помашких Срба", каже Споменка Алечковић.

"Као ученик Милића од Мачве који је био велики пријатеља Стојана Вујичића имао сам срећу да га редовно виђам на прослави крсне славе код њега и да чујем разне приче везане за њихову породицу и родни Помаз. Тихомира на жалост нисам познавао, али приче које сам тада чуо утицале су на мој рад који остављам овде на поклон Удружењу уметника Круг. Овом приликом желим да се захвалим Милану Ђурићу на позиву и могућности да будем део ове велике и лепе приче која ће верујем обележити један део историје Срба у Мађарској", каже Драган Мартиновић, професор на Факултету ликовних уметности у Сремској Митровици.

Веома интересантно било је учешће Гарбијеле Вароши ликовне уметнице из Сентандреје која се неколико година бави анимацијом на песку. Она је за ову прилику урадила анимирани филм инспирисан Тихомиром Вујичићем, а учесници и посетиоци могли су да погледају и остале њене анимације. Била је ово прилика да свако од заинтересованих покуша да наслика нешто у песку.

Љубитељи писане речи могли су да уживају у стиховима Драгана Јаковљевића, Радивоја Галића, Грге Олаха и Радојке Филаковић, као и познатим музичким хитовим у извођењу Валериа Тонителиа.

Осим поменутих, учесници овогодишње колоније били су и Иван Јакшић, Дана Петков, Светлана Крстић, Бернадет Сигети, Владимир Прица,Сила Кампанини, Ђани Могри, Љиљана Лазичић Путник, Никола Живић, Ива Бендеља, Александра Вукадиновић и Милош Радић.