Avramović: hiperinflacija, stabilizacija i reforme

„Zaboravila sam kakav je ukus voća, mesa, pa i mleka. Ne doručkujem, ne večeravam, ne pijem više kafu, ne pušim... Nemam praška da operem veš, štedim sapun. Nemam nikog da mi pomogne, a poslednja penzija iznosila je osam milijardi dinara. Baš koliko i rolna toalet-papira". Mnogi su vreme hiperinflacije iz devedesetih godina prošlog veka zapamtili i po ovom tekstu iz Politike.

Pokretač hiperinflacije, treće po obimu u istoriji čovečanstva, bio je raspad Jugoslavije. Kovnica novca u Topčideru radila je u tri smene, a simbol inflacije koja je razdirala naše društvo bila je novčanica od 500.000.000.000 dinara, podsetili su nas stručnjaci na nedavno održanoj promociji zbornika radova u SANU ‒ „Avramović: hiperinflacija, stabilizacija i reforme: povodom stogodišnjice rođenja dopisnog člana SANU Dragoslava Avramovića". Osim akademskog ugla, ovaj zbornik sadrži i svedočenje o tom vremenu. Plan za zaustavljanje hiperinflacije počeo je da se primenjuje 24. januara 1994. godine. Dragoslav Avramović, ekonomista, stručnjak Svetske banke, sa svojim timom, uveo je novi dinar, koji je menjan u odnosu jedan prema jedan za nemačku marku. Taj dinar će u narodu postati poznat i kao „superdinar", a čuvenog Deda Avrama i danas prati reputacija spasioca od hiperinflacije.

O dva velika poduhvata Dragoslava Avramovića ‒ spektakularnom zaustavljanju hiperinflacije i pokušaju da pokrene reforme i do tada izolovanu privredu Srbije uključi u međunarodne tokove ‒ razgovaramo sa dr Markom Sekulovićem, profesorom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i dr Danilom Šukovićem, dugogodišnjim saradnikom Dragoslava Avramovića.

Uređuje i vodi: Snežana Bićanin