Rođendan Josipa Slavenskog

„Uvek sam se trudio po želji moje dobre majke da se usavršavam, a po ocu da budem muzičar", napisao je Josip Slavenski, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca koji su živeli i radili u Beogradu. Rođen je na današnji dan 1896. u Čakovcu pre 125 godina i zato mu posvećujemo današnju emisiju Vreme muzike, koju uređuje i vodi Gorica Pilipović.

 

„Pekarski kalfa obdaren izuzetnim čulom sluha, pomoću kojeg je dosezao do najdubljih, već ugaslih slojeva folklora, strasni planinar i radoznali astronom, koji je otkrio da svetom upravlja pravilnost, podjednako primenjiva na kretanja u vasioni, svetlosne talase, periodni sistem elemenata i tonske nizove, autor kojem pri činu komponovanja klavir nije bio potreban jer je `čuo sve u sebi`, stvaralac čija su dela pobuđivala pažnju Bartoka, Riharda Štrausa i Šenberga, te svetskih dirigenata Klajbera, Valtera, Kusevickog... Muzički tumač Kant-Laplasove teorije o postanku svemira, tvorac eksperimentalnih dela za Bosanketov harmonijum i trautonijum, posvećeni pedagog - sve je to bio Josip Štolcer Slavenski. Rodio se 11. maja 1896. u Čakovcu, kao najstarije dete seoskog citraša i pekara Josipa Štolcera (poreklom iz Frankfurta na Majni) i Julije Novak, rođake muzičara Mirka Novaka i prave enciklopedije međimurskih i hrvatskih napeva." Ovaj sažeti prikaz muzikološkinje Ane Kara-Pešić pravi je portret Slavenskog, jedinstvene stvaralačke ličnosti jugoslovenske muzike u periodu pre i neposredno posle Drugog svetskog rata. Strastveno, temperamentno, eruptivno, elementarno, slobodoumno, revolucionarno, živopisno, nekonvencionalno - to su pak reči koje izgovaraju kritičari, savremenici Slavenskog, pišući o premijernim izvođenjima njegovih dela i prepoznavši samosvojan izraz njegovog umetničkog mentaliteta.