Mira Brtka i Bosiljka Kićevac Popović

U organizaciji Fondacije „Mira Brtka" i Muzeja grada Beograda otvorena je velika retrospektivna izložba radova Mire Brtke „Refleksije", koja će trajati do 25. aprila 2021. godine. Izložba omogućava da se raznovrstan i multimedijski opus Mire Brtke sagleda sa nove distance, 50 godina posle njenog prvog samostalnog nastupa u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine, u 16 celina prvog sprata Muzeja grada Beograda. Pored njenog likovnog stvaralaštva, izložba prikazuje paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje. Prikazano je više od 300 najreprezentativnijih eksponata iz opusa umetnice, u vlasništvu Fondacije „Mira Brtka" iz Beograda. Pored serije slika u duhu poznog enformela, kojim započinje njeno slikarsko stvaralaštvo u Rimu, na izložbi su se našli i radovi kojima istražuje svetlost i boje iz perioda stvaralaštva u okviru grupe „Illumination". Sledi ciklus „Belih slika", odlikovan racionalističkom geometrijskom formom, novim tretmanom materije, prostora i svetla u slici. U rimskom okruženju praktikovala je neke od specifičnih slikarskih koncepcija, u maniru op-artističkog koncepta slike.

U svom višemedijskom opusu, na autentičan način je koristila papir, tekstil i tradicionalnu tehniku veza istražujući mesto susreta dvodimenzionalnih radova sa trodimenzionalnošću i slobodnom formom. Posebnu pažnju na izložbi privlače njene skulpture. Prikazani su svi Brtkini vajarski tematski ciklusi („Akumulacije", „Crvena skulptura", „Linearna skulptura", „Metamehanike", „Spolja-iznutra"...), od skulptura malog formata, do onih monumentalnih.

Rođena 1930. godine u Novim Banovcima, Mira Brtka pohađala je osnovnu školu u Staroj Pazovi, nakon čega je nastavila obrazovanje u Beogradu. Završila je studije režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. godine, u klasi profesora Slavka Vorkapića i Vjekoslava Afrića, a potom i Akademiju lepih umetnosti u Rimu 1963. Brtka se bavila i pozorišnom i filmskom režijom, scenografijom, kostimografijom, animiranim filmom, modom (unikatne „Mirine haljine"), slikarstvom, kolažom i skulpturom. Osnovala je umetničku asocijaciju „Biro bunker" u Staroj Pazovi 1994. Stvarala je aktivno do poslednjih godina života.

Miru Brtku su kroz život i rad vodili snažna energija, volja, istrajnost, posvećenost, izdržljivost, spontanost, radoznalost, ljubav... O tome govore gosti Zlatnog preseka: profesor dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar i Miroslav Rodić, istoričar umetnosti, direktor Nacionalne galerije i osnivač Fondacije „Mira Brtka".

Veliki deo zaostavštine Bosiljke Kićevac Popović postao je deo bogatog fonda Narodne biblioteke Srbije. Članovi porodice i zakonski naslednici umetnice, ćerka Ana Popović Bodroža, viši kustos Kuće legata, i sin dr Bojan Popović, muzejski savetnik Galerije fresaka Narodnog muzeja, potpisali su ugovor o poklonu, kao i v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo.

Zaostavština Bosiljke Kićevac Popović ima oko 730 originalnih ilustracija za 53 knjige i oko 400 časopisa, 16 crteža i akvarela, 71 grafiku sa raznim temama, 30 ekslibrisa, 26 kataloga, pozivnica, triptih uramljenih grafika „Beograd - panorama"... Na uvid i korišćenje dostavljeni su hemeroteka umetnice, fototeka, medijateka, različita dokumentacija, kao i rukopisi autobiografije i poezije umetnice.

Bosiljka Kićevac Popović ilustrovala je više od 170 knjiga za decu i omladinu za izdavačke kuće iz Srbije, Jugoslavije i sveta. Među njima su mnogobrojne ilustracije, u boji i crno-bele, i vinjete za dečje čitanke i udžbenike na kojima smo odrastali, svetske i narodne bajke i pripovetke, romane za decu i odrasle. Radila je ilustracije za dečje časopise „Zmaj", „Poletarac", „Politikin zabavnik", „Mikijev zabavnik", „Kekec", „Mali Neven"... Važan deo opusa, naročito u grafici, vezan je za narodno stvaralaštvo, poslovice, šaljive priče i bajke, epsku poeziju. U poznim godinama bavila se ilustracijom za odrasle. Veliki segment rada posvećen je Beogradu kao gradu u kome odrasta u porodici starosedelaca i kome se uvek vraća. Bosiljka je autorka autobiografskih knjiga („Pričam" i „Pričam dalje"), a pisala je i poeziju. Često je aktivno izlagala samostalno i predstavljala našu zemlju na različitim internacionalnim smotrama i izložbama. Dobitnica je najprestižnijih priznanja za umetničko stvaralaštvo, a njena dela čuvaju se najvećim muzejima i galerijama kod nas i u svetu.

Umetnička zaostavština Bosiljke Kićevac Popović pohranjivanjem u nacionalnoj biblioteci dobiće odgovarajuću profesionalnu obradu, zaštitu i čuvanje, a biće omogućena i veća komunikacija ove značajne građe sa javnošću. Narodna biblioteka će u narednom periodu digitalizovati zaostavštinu i prirediti izložbu posvećenu ovoj umetnici.

Gost će biti Ana Popović Bodroža, viši kustos Kuće legata, koja će kroz priču o odrastanju uz ilustracije svoje majke pričati priče o izuzetnoj Bosiljki Kićevac Popović.

Emisiju uređuje i vodi Tanja Živković.