Prodaja duše đavolu

Da li sloboda koju donosi mladost vredi čitavu večnost u paklu, pitanje je koje nudi mit o Faustu. Ispričan na mnogo načina tokom nekoliko vekova, postao je jedan od najpoznatijih i najčešće intepretiranih mitova u zapadnoj kulturi. To je priča o ostarelom naučniku, razočaranom u život, koji čezne za izgubljenom mladošću. Đavo mu nudi priliku da je ponovo iskusi, kao i ljubav lepe mlade žene ‒ ali to će morati da plati sopstvenom dušom. Sa obnovljenom mladošću, Faust se udvara ljupkoj Margareti, ali na zavodljivom putu ka bogatstvu i moći, shvata da je njegovo spasenje tragično vezano za druge, uključujući i one koje najviše voli. Pitanja odgovornosti, zadovoljstva, vere i neželjenih posledica, neizbežna su kada je reč o tumačenju teme koju je za jednu od svojih opera izabrao i francuski romantičar Šarl Guno.

On je komponovao 12 opera, među kojima mu je opera Faust (četvrta po redu) donela punu afirmaciju. Ovo ostvarenje u pet činova, inspirisano poznatom Geteovom dramom, nastalo je 1859, kada je premijerno izvedeno u Parizu, u Lirskom teatru. Berlioz je delo pohvalio, ali je publika bila rezervisana. Opera je sadržala govorne dijaloge koji su već prilikom narednog izvođenja, u Strazburu aprila 1860, zamenjeni rečitativima.
Libreto za Gunoovog Fausta napisali su Mišel Kare i Žan Barbije. Zajedno sa kompozitorom, oni su kreirali muzičko delo u kojem su (u tradiciji romantične francuske opere XIX veka) ublažili, pa čak i izostavili neke psihološke složenosti, filozofske i naučne dubine književnog modela, zbog čega se operi često prigovaralo na površnosti. Za Gunoa je Margaretina tragedija bila važnija i stavio ju je u središte svog ostvarenja, zbog čega su operu u Nemačkoj čak i nazivali Margareta, kako bi je razlikovali od Geteovog Fausta.

Zahtevi koji se pred pevačicu u tom smislu postavljaju jesu veliki. Ona mora da dočara širok raspon osećanja i stanja ‒ od nevine devojke, zatim Faustove ljubavnice i, najzad, tragično ostavljene poremećene žene u zatvoru koja svoju sudbinu predaje Bogu, te joj njena vera donosi spasenje i odvodi je u raj. S druge strane, Faust je samo Margaretin partner, lik drugog plana, u tipičnom francuskom baletskom stilu, prisutan kao podrška primadoni. On je ambivalentna ličnost, ne podržava Mefista, ali ga sledi. Mefisto, pak, manje podseća na demona, a više na vragolana, što čitavoj priči daje dodatnu frivolnu notu, te u tom kontekstu njen tragični kraj u mnogo čemu ostaje nedorađen, odnosno neopravdan.
Pa ipak, sa svim svojim kontroverzama, Faust se smatra jednom od najpotresnijih opera. Uz svu tu borbu između vere, moralnih vrednosti i greha, ona poseduje izrazito naglašeni pozorišni kvalitet. I mada su se mnoge verzije Fausta pojavljivale na sceni, Gounoova muzika najbolje dočarava sve različite boje, emocije i stavove predstavljene u ovoj čudesnoj priči koja je takođe i jedna od najpopularnijih i najčešće izvođenih.

U subotu, 13. marta, u 19 sati, slušaćete snimak Gunoovog Fausta zabeležen na predstavi 10. decembra 2011. godine. U produkciji koja ovu mitsku i vanvremenu priču smešta na početak HH veka, u naslovnoj ulozi je bio tenor Jonas Kaufman, kao ostareli nuklearni fizičar koji na kraju Drugog svetskog rata preispituje odluke iz svoje nesrećne mladosti, dok je sopran Marina Poplavska tumačila nevinu Margaretu. Ulogu Mefista, koji je u Gunoovoj verziji pre uglađeno, elegantno otelotvorenje zla nego zastrašujući lik, pevao je bas Rene Pape. Ansamblom Metropolitena dirigovao je Janik Neze-Segen donoseći pun lirizam i dramatičnost partiture Šarla Gunoa. U pauzi ćete moći da čujete razgovor s njim, podsetićemo i na druge pojave Fausta u muzici, i najaviti naredni prenos.

Sa vama će biti Stefan Savić i Gorica Pilipović.