петак, 15. окт 2021, 10:05

Trudnice i kovid vakcine

U poslednjih nekoliko dana dve porodilje su umrle od posledica infekcije koronavirusom i obe su bile nevakcinisane. Time se broj trudnica i porodilja umrlih od početka godine popeo na deset. Kako smo od stručnih preporuka, da trudnice sačekaju sa vakcinaciijom, jer su po zapažanjima, na početku pandemije, bile u niskom riziku od zaražavanja, došli do toga da, prema istraživanjima, sada čine petinu od najugroženijih pacijenata sa kovidom, na šta ukazuju podaci svetskih stručnjaka?

Utvrđeno je i da vakcinacija ne donosi rizik kod trudnica, a sada se zna da trudnice zaražene virusom korona imaju 70 odsto povećanu opasnost od fatalnog ishoda nego drugi pacijenti. Još u martu je, na preporuku SZO, Udruženje ginekologa u Srbiji preporučilo vakcinaciju za trudnice, kako se onda dogodilo da ovako dugo vlada mišljenje da je bolje da se trudnice ne vakcinišu što je, moguće, i dovelo do tragičnih smrti? Zašto su trudnice ugroženije od ostalih pacijenata? Kada je najbolje primiti vakcinu, u kojoj fazi trudnoće? Koju vakcinu preporučuju lekari za trudnice? Ovo su neka od pitanja za profesora dr Dejana Filimonovića, načelnika odeljenja za visokorizičnu trudnoću GAK Narodni front.

Obeležava se Međunarodni dan seoskih žena, što je razlog da danas govorimo o životu žena u selima Srbije, koji je daleko od idealnog. One često rade izuzetno teške fizičke poslove i po 16 sati dnevno, više od pedeset odsto seoskih žena vodi se kao nezaposleno ili nikada nisu radile, pa nemaju socijalno, penzijsko i zdravstveno osiguranje, a često su u potpunosti ekonomski zavisne od muških članova porodice. Žene ne nasleđuju i nemaju svoju imovinu, njihov rad nije plaćen, jer se smatra da su briga o deci, porodici i domaćinstvu njihova obaveza. Mnogo toga treba menjati kada je u pitanju status žena na selu, i iako su zakonom neke stvari već regulisane, vidljivo je da i dalje prisutni patrijahat usporava promene na bolje. O položaju žena na selu razgovaramo sa Jelenom Ružić, predsednicom Ženskog udruženja kolubarskog okruga.

Govorićemo o značaju šetnje, to jest fizičke aktivnosti i održavanju lične higijene, koji su među osnovnim preduslovima dobrog zdravlja, jer se danas obeležava Svetski dan pešačenja i pranja ruku. Redovna šetnja poboljšava naše psiho-fizičko stanje, jača svaki mišić u telu, a pri tom ne izaziva dodatno opterećenje. Osim toga, nakon tridesetominutne šetnje počinje da se luči serotonin i endorfin, hormoni sreće, čime se u velikoj meri umanjuje stres. O tome razgovaramo sa doktorom Petrom Borovićem, koji će nas podsetiti i na staru izreku koju svi znamo - čistoća je pola zdravlja.

Sa vama je Mirjana Nikić.