Snežana Radojičić, pisac i nomad

Na predlog jednog od zaposlenih u hostelu, postavim objavu na lokalnoj grupi Economicos San Pedro. Objasnim da bez te bisage ne mogu dalje da putujem, a ovde je problem i kupiti novu. Ne samo što nema kvalitetnih i što je ono što ima precenjeno (100 eur za dve male bisage koje nisu ni vodonepropusne), nego što od početka aprila ništa više ne radi, jer je pola zemlje u totalnom karantinu. Poštom mogu da se šalju samo esencijalne stvari - hrana i lekovi. Ništa drugo.

Ljudi na grupi pruže mi podršku, ali niko nema ideju šta da uradim i kako da rešim problem. A onda se pojavi ovaj komentar: „Ako ne nađete torbu, javite mi se, daću vam ja svoju." Tek tako, nepoznata devojka nudi mi svoju bisagu na poklon...

Sutradan, stiže poruka od Karoline... Kaže da ne živi u gradu, ali uskoro će doći u San Pedro, pa da joj dam adresu mog hostela, jer će poneti i bisagu.

Pošaljem lokaciju i uskoro evo Karoline. I zaista nosi bisagu! Novu novcijatu, veću i lepšu od one moje izgubljene. Ne želi da primi novac... Najradije bih je zagrlila, ali uzdržavam se zbog virusa. Malo pričamo i u tom razgovoru Karolina mi kaže da je umetnica. Oslikava vunom na vunenim materijalima, a vunu hekla pomoću kaktusovih igala za pletenje. I baš sutra, na gradskom trgu, ima prodajnu izložbu. Naravno, kažem da ću doći. Želim da vidim njene radove i nameravam da nešto i kupim. I maločas odem tamo. Izaberem jednu macu, koja je kopija crteža španskog slikara Joan Miroa. Tapiseriju ću (ne znam kako drugačije nazvati to) sad dati na aukciju za neko bolesno dete u Srbiji..."

Izbor muzike: Snežana Stanojević

Urednica emisije: Gordana Gligorić

veceras.zajedno@rts.rs