Tradicija zadužbinarstva u Topoli

Sasvim sigurno da većina slušalaca Radio Beograda 1 prvi put čuje za ova imena i pita se - ko su ti ljudi i zašto ih spominjemo? To su veliki ljudi koji su zadužili svoj rod ostavivši za vjeke da mu služe - škole, manastire, zgrade, imanja, hektare plodne zemlje... Veliki zadužbinari o kojima bi se malo znalo da se njihovom i sudbinom njihove ostavštine nije dugo i predano bavio Dušan Alempijević, hroničar srpskog, a posebno zadužbinarstva u Topoli.

Sreli smo se letos baš tamo, u jednom lepom dvorištu, i siti narazgovarali, tačnije možda - siti naslušali divnih priča o odgovornim, a običnim ljudima iz naše prošlosti, koji su - snašavši se u životu dobro i vredno radeći - mislili i na dobrobit svih drugih, i u vremenima koja će tek doći. Naravno da je najpoznatiji topolski i jedan od najvećih srpskih zadužbinara kralj Petar Prvi Karađorđević sa celim kraljevskim kompleksom na Oplencu, ali - kaže Dušan Alempijević - lako je bilo kralju, ili drugim velmožama pre njega, ostavljati za budućnost. Njega su zaparavo interesovali ovi drugi, na početku pomenuti, takozvani "mali" ljudi. Zato je smatrao svojom obavezom da ih otrgne od zaborava.  

I učinio je to u tekstu "Topolski zadužbinari", objavljenom u četvrtoj svesci "Šumadijskih anala", 2008. A sada će to učiniti govoreći o njima preko radija. Čućete, priče o njima su toliko lepe, kao da nisu istinite. A jesu. I govore podjednako o njima, ali i o svima nama koji smo došli posle njih. E, tu već sve deluje mnogo realnije, jer, nažalost, sudbina većine tih zadužbina je tragična, obeležena nemarom onih koji je o njima trebalo da brinu. Moglo bi se reći - prava naša posla: kukamo kad nemamo, a kad nešto dobijemo - bagatelišemo.

"Kojekuda" i danas sa Vama - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović

Fotografija sa naslovne strane: Zadužbina Kralja Petra; izvor: oplenac.rs