Letnje operske pozornice 2021/2022

Ovu novu postavku Verdijeve Aide realizovala je iranska rediteljka Širin Nešat, koja je i debitovala kao operska rediteljka upravom sa ovim delom, i to na Salcburškom festivalu 2017. godine. Ovog puta, Nešatova je pristupila radikalnije i smelije u interpretaciji ovog libreta, te je produkcija vizuelno angažovanija i uronjena u njen jedinstveni umetnički jezik. Pored toga, ova iranska rediteljka je zauzela ličniji pristup, usudivši se, kako sama ističe, da fokus preusmeri na svoju rodnu zemlju i na brutalno ponašanje tamošnje vlasti prema sopstvenom narodu, a naročito prema ženama. Scenska postavka je jedina ostala ista kao u prvoj verziji, napravljena od funkcionalnih blokova inspirisanim arhitekturom Bliskog istoka. Akcenat je sada na njenim video radovima, te je u ovu postavku uključila i scene iz svoja dva rana filma, sa prizorima žena koje beže u pustinji, ili koje plutaju morem u malom čamcu, do dramatične posmrtne povorke koja donosi leš do žena koje golim rukama kopaju grob.

Verdi je ovom operom želeo da stvori delo koje bi "operu lirik" unapredilo, modernizovalo i u kranjoj liniji, uspostavilo kao konkurentnu Vagnerovoj muzičkoj drami. Aida, premijerno izvedena 24. decembra 1871. godine u Kairu, je opera u kojoj je kompozitor sigurno zakoračio ka samosvojnom spajanju drame i muzike, što će u potpunosti ostvariti tek sa Otelom i Falstafom. Stoga je zanimljivo da se posle ovog dela, Verdi povukao iz javnog života i aktivnog komponovanja, kao da mu je bilo potrebno vreme i inspiracija da u potpunosti sazri njegova verzija italijanske muzičke drame.

Autorka: Jelena Damjanović