Kompozitor meseca

Nakon velikog uspeha koji su pobrala Sibelijusova dela širom Evrope, kompozitor se već početkom 1907. godine odao poročnom životu: u helsinškim gostionicama trošio velike svote novca obilato konzumirajući alkohol i duvan, a ovakvo postupanje ubrzo se odrazilo ne samo na njegovo zdravstveno stanje, već i na privatni život. Naime, Sibelijusovu suprugu Aino zadesila je teška psihička kriza, pa je bila primorana da određeno vreme provede u duševnoj bolnici. Uvidevši da ga ovakav način života može odvesti na stranputicu i urušiti stabilan porodični život, Sibelijus se vratio komponovanju kao 'prostoru svog izbavljenja'. U tom periodu počeo je da piše trostavačnu Treću simfoniju u Ce duru, opus 52, a delo je premijerno izvedeno 25. septembra 1907. godine u Helsinkiju. Tom prilikom Sibelijus je dirigovao Filharmonijskim društvom iz Helsinkija, međutim, Treća simfonija nije naišla da dobar prijem. Interesantno je istaći da je u ovom periodu Sibelijus upoznao Gustava Malera, koji ga je, zbog neuspeha nakon premijere, ohrabrio rečima da „... svakom novom simfonijom gubimo pristalice svojih ranijih dela", da bi već na koncertu u Moskvi ovo Sibelijusovo delo i publika i kritičari toplo prihvatili.

Treća simfonija predstavlja tranziciono delo u Sibelijusovom simfonijskom stvaralaštvu. Ona stoji na razmeđi prve dve simfonije, koje se svrstavaju među ostvarenja 'nacionalnog romantizma', i kasnijih, složenijih simfonija. Delo odlikuje kompozitorovo okretanje ka muzici klasicizma, posebno Betovenovim simfonijskim ostvarenjima, kao i ekonomična upotreba muzičkih sredstava.

Usled narušenog zdravlja i operacije grla kojoj je bio podvrgnut krajem 1907. godine, Sibelijus je otkazao sve nastupe u Rimu, Varšavi i Berlinu, da bi 1909, nakon oporavka i obnovljenog harmoničnog odnosa sa suprugom Aino, imao veliki trijumf u Londonu: dirigovao je svoje simfonijske poeme, a veliku kolegijalnu podršku imao je od Kloda Debisija, sa kojim je tom prilikom sklopio prijateljstvo. U engelskoj prestonici Sibelijus je komponovao i petostavačni Gudački kvartet u de molu, opus 56 nazvan Voces intimae. Ovaj, jedini gudački kvartet u kompozitorovoj zreloj stvaralačkoj fazi, premijerno je izveden 25. aprila 1910. u helsinškom Muzičkom institutu.

Urednica: Irina Maksimović Šašić