Opere – Franko Alfano: Sirano de Beržerak

Ova četvoročina opera napisana je na libreto Anrija Kaena, koji je zasnovan na istoimenoj drami Edmona Rostana. Alfano je rad na ovom delu započeo 1933. godine, a premijerno je izvedena u Rimu 1936. Samo nedelju dana kasnije, Sirano de Beržerak je izveden u Parizu, na francuskom jeziku, a nakon nekoliko godina i na nemačkom.

Prvi čin započinje u hotelu u Parizu gde se Sirano, vođa kadeta iz Gaskonje, pesnik i megdandžija, šepuri među okupljenom grupom i ljubomorno izbacuje glumca koji flertuje sa Roksanom. Osim toga, sukobljava se sa vikontom koji se podsmeva njegovom velikom nosu. U međuvremenu saznaje da je banda razbojnika zarobila jednog od njegovih prijatelja po naređenju De Giša, još jednog od njegovih suparnika, te odlazi sam da im se suprotstavi. U drugom činu, koji počinje u pekari njegovog prijatelja Ragenoa, Sirano se nalazi sa Roksanom; ona mu otkriva da je zaljubljena u novog kadeta Kristijana i moli Sirana da bude blag prema njemu. Iako slomljenog srca, Sirano prihvata njenu molbu. Pojavljuje se oficir Karbon sa svojom svitom i pevaju pesmu u čast novih kadeta. Tada Sirano upoznaje Kristijana i obećava mu da će mu pomoći da osvoji Roksanu, tako što će pisati ljubavna pisma u njegovo ime. Nakon što je poslao nekoliko tih pisama Roksani, Kristijan odlučuje da joj se sam lično obrati; dolazi ispod njenog prozora, i izražava svoja osećanja toliko nespretno da ona ostaje uvređena. Na Siranovu inicijatvu, Kristijan poziva Roksanu da izađe na balkon dok mu Sirano krijući šapuće ljubavne stihove, a na kraju ih i sam govori imitirajući Kristijanov glas. Roksana na kraju oprašta svom voljenom Kristijanu, ne znajući da se zaljubila u Siranove reči.

Treći čin se dešava tokom opsade Arasa, na bojnom polju, gde Sirano koristi slobodno vreme da piše ljubavna pisma Roksani u Kristijanovo ime. Roksana dolazi sa namirnicama, govoreći Kristijanu da su njegova ljubavna pisma za nju inspiracija. Kristijan shvata da se Roksana zapravo zaljubila u Siranove misli i osećanja. Želeći da je osvojim svojom snagom, odlazi na bojno polje i gine. Sirano nema hrabrosti da joj saopšti istinu o ljubavnim pismima.

Petnaest godina kasnije, u četvrtom činu, Roksana odlazi u samostan, dok Sirano odlazi kod nje svake nedelje kako bi joj saopštavao dešavanja iz spoljnjeg sveta. Roksana iščekuje Sirana kao i obično, međutim on dolazi smrtno ranjen. Znajući da je ovo njihov poslednji susret, on pita Roksanu da li može da joj pročita Kristijanovo oproštajno pismo. Slušajući ga dok u mraku „čita" to pismo, Roksana shvata da je Sirano zapravo autor pisama, ali on to odbija da prizna. Dok sve više pada u delirijum, Sirano izjavljuje da je sve izgubio osim jedne bitne stvari – svoju perjanicu – i na kraju umire na njenim rukama.

Urednica Jelena Damjanović