Imaginarna edicija

Anabel Kar: Dete u umetnosti: objektiv usmeren na Luisa Kerola

Čarls Dodžson, poznatiji kao dečji pisac Luis Kerol, bio je i jedan od tehnički najprogresivnijih fotografa na temu dece u devetnaestom veku. Na žalost, upravo je taj vid njegovog umetničkog angažmana ono što mu je, u pogrešnim ali popularnim hagiografskim predstavama, posthumno donelo niz optužbi zbog navodne pedofilije.

U tim optužbama, pisanim, kako kaže Anabel Kar, „otrovnim perom", Kerola predstavljaju kao „potpuno zavisnog od društva i ljubavi malih devojčica", kao muškarca „čija seksualna energija traži nekonvencionalne izlaze" i kao čoveka čije su fotografije skliznule „opasno blizu jednoj vrsti zamene za seksualni čin". Odnosi u kojima je uživao sa svojom decom-prijateljima bili su na različite načine omalovažavani kao bolesni, eksploatatorski, fetišistički i predatorski.

Prema mišljenju Anabel Kar, važno je – radi istorijske tačnosti, ako ni zbog čega drugog – odbaciti mnoge hiperbole i pogrešne biografske informacije koje Kerola, odnosno Dodžsona, prikazuju kao asocijalnog samotnjaka željnog seksa. U stvarnosti, on je živeo u okrilju velike i aktivne porodice, i, premda je uživao u društvu dece, imao je mnogo odraslih prijatelja, kao i veliki broj intimnih veza sa zrelim ženama. Pored toga, iza očigledne anarhičnosti Luisa Kerola leži građanska pristojnost Čarlsa Dodžsona kao istinski uzdržanog hrišćanina, roba etikecije, humanitarnih ciljeva i žarke, u svakom pogledu neseksualne ljubavi prema deci.

Prevod s engleskog: Mirjana Stefanović
Spikerska interpretacija teksta: Gordana Gačić
Urednik: Predrag Šarčević