Kompozitor meseca – Igor Stravinski

Početkom 1914. godine, Stravinski se sa porodicom nastanio u Klarensu u Švajcarskoj, na obali Ženevskog jezera. Premda je bio otvoreno nastrojen protiv Nemaca, politiku je držao daleko od svoje muzike. Okrenuo se komponovanju, te je simultano radio na novom baletu, muzičkim komadima zasnovanim na autentičnim svadbenim ritaulnim tekstovima i pesmama i horovima inspirisanim ruskim temama. Bio je to tihi početak još jedne stilske evolucije, često prekidane putovanjima i premijernim izvođenjima njegovih baleta po Evropi. Kada je započeo Prvi svetski rat, porodica Stravinski se nastanila u Moržu, gde su ostali do 1920. godine. Tamo se Stravinski zbližio sa švajcarko-francuskim piscima i umetnicima, te je tako pisac Šarl Ferdinand Ramu bio čest gost u njihovoj kući, a vremenom se upustio u prevođenje ruskih tekstova na francuski jezik. Saradnja Ramua i Stravinskog rezultirala je drugačijom, novom formom muzičko-scenskog komada; bila je to Priča o vojniku, zasnovana na još jednoj ruskoj bajci, u kojoj se recituje, igra i svira. U njoj je glavni protagonista mladi vojnik koji je svoju violinu prodao đavolu u zamenu za knjigu u kojoj je zapisana budućnost. Priču pripovedaju tri glumca: vojnik, đavo i narator. Stravinski je ansambl redukovao na registarski najviši i najniži instrument iz svake instrumentalne grupe, uz proširenu sekciju udaraljki, čime je odstupio od ruske orkestracione tradicije. Takođe, u delu je posebno važna uloga ritma, čija oblikotvorna uloga proizlazi iz metro-ritmičkog variranja materijala.

U prvim godinama rata, Stravinski je radio na pesmama i horskim kompozicijama, kao i na ritualnom baletu i orkestarskom koncertantnom delu Svadba, zasnovanom na svadbenim tekstovima Pjotra Kirijevskog. Stravinski je ovo delo komponovao skoro čitavu deceniju često menjajući orkestraciju i oblikujući ga na kraju za soliste, hor i dve grupe udaračkih instrumenata. Ovakva orkestracija, zajedno sa Pričom o vojniku, ilustrovala je, u deceniji nakon Posvećenja proleća, sve veću naklonost Stravinskog ka ogoljenim, jasnim zvučnim grupama kao i ka modernijem prezentovanju folklora. Delo je premijerno izvedeno tek 1923. godine, a danas se izvodi u više različitih verzija.

Urednica Jelena Damjanović