Dejvid Rajh: Drevna DNK i nova nauka o ljudskoj prošlosti

Otkriće da genetika može da pomogne u razlučivanju suparničkih hipoteza o čovekovom poreklu, dovelo je 1980-ih i 1990-ih do entuzijazma u vezi sa sposobnošću ove discipline da pruži jednostavna objašnjenja. Neki naučnici su se čak pitali da li bi genetika mogla da učini nešto više od pružanja podrške dokazima o širenju savremenih ljudi iz Afrike i sa Bliskog istoka pre manje od pedeset hiljada godina. Američki naučnik Dejvid Rajh smatra da bi možda geni mogli da budu uzrok tog širenja i da ponude tako jednostavno i lepo objašnjenje za ubrzanje tempa promena u arheološkim nalazima, kao što su četiri slova upisana u DNK.

Novootkrivena sposobnost da se sagleda celoviti genom ljudske biologije, omogućena tehnološkim skokovima poslednjih decenija, dozvolila je rekonstrukciju istorije stanovništva mnogo detaljnije nego štoje to ranije bilo moguće. Saznanjem o celovitom genomu - idući dalje od majušnog odsečka prošlosti koju daju mitohondrijska DNK i hromozom Y i uvodeći priču o našoj prošlosti koja je zapisana u podacima iz našeg celokupnog genoma - već smo počeli da skiciramo novu sliku toga kako smo postali ovakvi kakvi jesmo.

Na osnovu brojnih nalaza do kojih je došao tokom protekle dve decenije, Rajh piše: „sada imamo pristup podacima o celovitom genomu iz četiri veoma različite ljudske populacije koje su sve verovatno imale veliki mozak, i koje su još uvek živele pre manje od sedamdeset hiljada godina. Ove populacije su savremeni ljudi, neandertalci, sibirski denisovci i australodenisovci. Ovima treba dodati majušne ljude sa ostrva Flores u današnjoj Indoneziji - hobite, koji verovatno potiču od ranog Homo erectus-a, čiji su potomci stigli na ostrvo Flores pre sedamsto hiljada godina i postali izolovani zbog dubokog mora. Ovih pet grupa ljudi i verovatno još neotkrivenih grupa koje su živele u to vreme, bile su razdvojene stotinama hiljada godina evolucije. To je duže od vremena razdvajanja najudaljenijih srodnih loza danas - na primer, loze predstavljene u lovcima-skupljačima San iz južne Afrike i svih ostalih. Pre sedamdeset hiljada godina svet je bio naseljen veoma raznolikim ljudskim oblicima, i imamo sve veći broj njihovih genoma, što nam omogućuje da zavirimo u vreme kada je čovečanstvo bilo mnogo raznovrsnije nego danas".

Tekst je preuzet iz autorove knjige Ko smo i kako smo ovde stigli? koju će uskoro objaviti izdavačka kuća Akademska knjiga iz Novog Sada.

Preveo s engleskog Roman Balvanović.
Čitala Dušica Mijatović.
Urednici ciklusa Tanja Mijović i Ivan Milenković.