Umetnost interpretacije – Vilhelm Kempf

Nemački pijanista Vilhelm Kempf rođen je u Jiterbogu 1895. godine, a klavir je učio kod čuvenog nemačkog pedagoga Karla Hajnriha Barta. Karijeru je započeo 1917. godine velikim resitalom na kojem je izveo Betovenovu Hamerklavir sonatu i Bramsove Varijacije na Paganinijevu temu, a poslednji koncert održao je gotovo šest decenija kasnije, 1981. godine. 

Tokom više od šezdeset godina, njegovu plodnu koncertnu karijeru pratio je i studijski angažman iz kojeg je proistekao obiman diskografski opus koji broji više desetina albuma. Na njima je Kempf ostvario tonske zapise širokog spektra pijanističke literature od baroka do romantizma, kao i snimke najznačajnijih kamernih i koncertantnih dela u saradnji sa brojnim istaknutim muzičarima i orkestrima svoje epohe.

Posvećen integralnom zvučnom baštinjenju muzike pojedinih autora, Kempf je bio jedan od prvih pijanista koji je snimio celokupan opus sonata Ludviga van Betovena i Franca Šuberta, dok je Betovenove klavirske koncerte snimio dva puta u saradnji sa Berlinskom filharmonijom: najpre u mono tehnici sa dirigentom Paulom van Kempenom, početkom pedesetih godina, a potom i 1964. godine, kada je objavljen stereo snimak u saradnji sa dirigentom Ferdinandom Lajtnerom. 

U večerašnjoj emisiji slušaćete snimke zabeležene tokom tri koncerta koja je u Milanu Vilhelm Kempf održao 1978. godine, a koje je nedavno objavila diskografska kuća Da Vinči klasiks. Iako je tada već zašao u devetu deceniju života, Kempf je i dalje posedovao zaokružen, topao ton, a manji tehnički problemi u njegovom izvođenju ostajali su u senci njegovog izuzetnog fraziranja i poetičnosti interpretacije.  

Urednici emisije: Stefan Cvetković i Ivana Neimarević