Oratorijumi Mark-Antoana Šarpantjea i Đakoma Karisimija

Karisimi se danas smatra jednim od najuticajnijih autora u Rimu sredinom 17. veka i kompozitorom koji je utemeljio žanr latinskog oratorijuma, dajući mu sasvim karakteristične odlike. U vreme kada je kontra-reformacija doživela pravi zamah, Karisimi je doživljavan kao "muzički besednik" - autor čija dela imaju nepogrešiv retorički ton i koji uspeva da na muzički zanimljiv način, u maniru besede, iznese određenu moralnu ili teološku poentu. Do danas je ostalo sačuvano petnaest oratorijuma koji nose njegov potpis, a najpoznatiji je Jefta, koji je Karisimi napisao 1649. godine.

Ovaj oratorijum je zasnovan na biblijskoj priči iz Starog Zaveta, koja govori o Jefti, koji se tokom rata sa Amonićanima, zarad pobede zarekao Bogu da će žrtvovati prvu osobu na koju naiđe pri povratku iz bitke, a što će biti, ispostaviće se, njegova kćerka. Postoje dve glavne uloge: Jefta, kojeg tumači tenor i ćerka, koju tumači sopran. U ovom ostvarenju, Karisimi uvodi odlike koje će kasnije postati karakteristične za ovaj žanr, kao što je tehnika solo rečitativa uz kontinuiranu pratnju kao glavno sredstvo za prenošenje teksta, dok istovremeno stvara priliku za ansambl da u grupnim nastupima komentariše radnju ili doprinosi pripovedanju. Takođe, umesto da ulogu naratora dodeli jednom glasu, Karisimi naratorove nastupe u različitim situacijama poverava solo tenoru, basu, sopranu, duetu, čak i manjem vokalnom ansamblu.

Kao što je slučaj kod većine dela duhovne tematike iz 16. i 17. veka, njihova efektnost se u velikoj meri oslanjala i na veštinu i harizmu pojedinih pevača koji su imali slobodu da ulepšavaju i ukrašavaju deonice po svom nahođenju. Uspehu Karisimijevih ostvarenja u oblasti latinskog oratorijuma, doprinelo je i to što je na raspolaganju imao neke od najboljih pevača tog doba, koji su svojim umećem dodatno potcrtali transcendentalni karater njegove muzike.

Šarpantje je kao relativno mlad iz rodnog Pariza došao u Rim, kako bi učio kod starijeg i veoma cenjenog Karisimija. Tokom studija u Italiji, Šarpantje je ispisao mnoge Karisimijeve kompozicije i sačuvao ih po povratku u Francusku. Istorijski kuriozitet predstavlja podatak da je jedna od tih kompozicija bio upravo oratorijum Jefta, delo sa kojim Šarpantjeov oratorijum Petrovo odricanje ima dosta sličnosti.

Ovo delo muzički opisuje priču o odricanju i negiranju apostola Petra da je Isusov sledbenik, onako kako je ona predstavljena u sva četiri jevanđelja Novog Zaveta. U Šarpantjeovom pristupu mogu se uočiti italijanski uticaji, oličeni u fleksibilnom korišćenju hora u ulogama naratora, ali i aktivnog učesnika radnje. Autor još više usložnjava segmente poverene vokalnim ansamblima, dok njegova odluka da oratorijum počne i završi se petoglasnim refrenom ovom delu daje izraženiji osećaj homogenosti.

Čućete i Šarpantjeov oratorijum Avramova žrtva, zasnovan na poznatoj priči iz Starog Zaveta. Bog traži od Avrama da žrtvuje svog sina jedinca Isaka, kako bi mu dokazao svoju odanost. Avram se miri sa sudbinom, te pristaje na ekstremni test vere.

Avramova žrtva predstavlja kompozitorovo delo većih razmera - i u smislu trajanja, ali i veličine izvođačkog korpusa. Pored proširenja vokalnog ansambla, Šarpantje u ovo ostvarenje uvodi i par violina u ulozi "glasova bez reči", odnosno pratnje pevačima, što je jedan od postupaka karakterističnih za ovog autora. Za razliku od druga dva oratorijuma koja ćemo predstaviti u emisiji, ovo ostvarenje ima srećan kraj i završava se trijumfalnim zvucima, pokazujući da je stil koji je Karisimi definisao, a Šarpantje zatim razradio, dovoljno inovativan i fleksibilan kada je u pitanju izražavanje velikog opsega ljudskih emocija.

Autorka emisije: Saša Tošković
Urednica emisije: Ivana Neimarević