Muzej zvuka

Firenca je u četrnaestom veku bila jedan od najvećih muzičkih i kulturnih centara srednjovekovne Evrope. Uprkos gotovo neprekidnim nedaćama u vidu ratova, političkih spletki i epidemije kuge, umetnost i muzika su brižno negovani, o čemu svedoči i Bokačov Dekameron, u kojem se svaki od deset dana završava pesmom. U svojim novelama, on je pružio opise pevanja, plesova i sviranja na različitim instrumentima, koji neposredno dočaravaju sliku bogatog muzičkog života u Firenci tog doba. Tako na kraju prvog dana, Bokačo piše: „Nakon večere, naredi kraljica da donesu instrumente i zaplešu, a ples neka vodi Laureta, Emilija nek peva, dok će je Dioneo lautom pratiti. Čim je čula naredbu, Laureta pripravno povede ples, a Emilija veoma toplim glasom zapeva ovu pesmu”. Muzika je imala centralno mesto u Bokačovoj idealizovanoj verziji četrnaestovekovnog društva, kao metafora harmonije i sklada među članovima njegove "družine" od sedam devojaka i tri mladića, koja ih je podsećala šta su to pristojnost i trezvenost, jer su tokom ovih deset dana naučili da na umeren način uživaju u njoj.

U stimulativnoj umetničkoj sredini kakva je bila Firenca Bokačovog doba, delovali su brojni autori, od kojih su neki poput Frančeska Landinija uživali slavu širom današnje Italije. Pored Landinija, u gradu su bili aktivni i drugi kompozitori, čija imena su jasno upućivala na njihovo poreklo - Lorenco Mazini, poznat i kao Lorenco da Firence, Donato da Firence i Gerardelo da Firence. Svi ovi autori su pored svetovnih lauda, komponovali i neke od ranih polifonih kompozicija kao što su balate i madrigali, kao i instrumentalne kompozicije poput istanpita i saltarela. Večeras ćete neke od ovih kompozicija slušati u interpretaciji kanadskog ansambla La Rota u kojem nastupaju: Sara Barns, sopran, Emili Brule, viela, Esteban La Rota, kitarino i gotička harfa i Tobi Miler, blok flauta i hardi-gardi.

Urednica emisije: Ivana Neimarević