Muzičko putovanje Francuskom i Italijom sa Čarlsom Bernijem

Na putu iz Venecije u Napulj, tokom avgusta i septembra 1770. godine, Berni je posetio Bolonju, Firencu i Rim. Poseta Bolonji bila je prilika za upoznavanje sa kastratom Farinelijem, koji se deset godina ranije povukao sa muzičke scene, te sa Đovanijem Batistom Martinijem, čuvenim pedagogom i kompozitorom, koji je takođe radio na opštoj istoriji muzike i sa kojim je Berni vodio plodne razgovore na ovu temu. U Firenci, Berni je imao priliku da poseti jedno od manjih pozorišta, Teatro di via Santa Maria, koje je održavalo operske predstave izvan karnevalske sezone i u kojem je čuo komičnu operu Ribarka Nikola Pičinija. Konačno, boravak u Rimu bio je pre svega obeležen posetom muzičarima Sikstinske kapele, koja je u putopisu rezultovala iscrpnom refleksijom na Mizerere Gregorija Alegrija iz tridesetih godina sedamnaestog veka, dela čija je transkripcija bila zabranjena, a čiji su detalji izvođenja prenošeni usmenim putem, te koje se moglo čuti samo na ovom mestu.

Berni je Pičnija smatrao za vodećeg aktivnog operskog kompozitora u Italiji. Prilikom firentinskog izvođenja komičnog intermeca Ribarke, ili: Priznata naslednica, na libreto Karla Goldonija, a čija premijera je bila u Rimu 1766. godine, Berni je posebne reči hvale imao za virtuozne sposobnosti pevača i Pičinijevu partituru koja je oživela Goldonijev komični zaplet o izgubljenoj vojvodskoj naslednici.

Napulj, kolevku modernog galantnog stila, Berni je opisao kao ispunjenje svoje žudnje za muzičkim užitkom u Italiji. Posebno je bio iznenađen narodnom, uličnom muzikom ovog grada, koja je, kako je pisao, sasvim drugačija od ostatka Italije i Evrope. Napolitanske kancone izvođene su uz pratnju violine, mandoline i kolašonea – vrste laute dugog vrata – uz iznenadne i ambiciozne modulacije i vokalnu interpretaciju koju je opisao kao bučnu i vulgarnu, ali efektnu.

Napulj je bio grad u kojem je Berni upoznao Nikola Pičinija i Nikola Jomelija, sa kojima je razgovarao o radu čuvenih napuljskih konzervatorijuma i istoriji napuljske kompozitorske škole. U toku njegovog boravka u Napulju, u pozorištu San Karlo u oktobru 1770. započete su probe Jomelijeve opere Demofont na libreto Pjetra Metastazija. Jomeli je ovaj libreto prvi put iskoristio još 1743. godine, ali verzija koju je napisao za Štutgart 1764. praktično predstavlja sasvim novo opersko ostvarenje, čija je partitura za San Karlo poslednja adaptacija. Berni je, zajedno za zainteresovanim ljubiteljima muzike Napulja, mogao da prisustvuje probama u pozorištu San Karlo. Posebno je obratio pažnju na Jomelijevu bogatu orkestarsku partituru, koncipiranu pod uticajem autorovog iskustva rada sa ansamblom na Virtemberškom dvoru, a samo reči hvale imao je za soprana Marijanu Bjanki u glavnoj ulozi, čiju je interpretaciju opisao kao intonativnu, perfektnu, lakog i pokretljivog glasa, sa savršenom upotrebom portamenta.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić