Savremena srpska muzika – Silard Mezei

Silard Mezei je vojvođanski umetnik rođen 1974. godine u Senti, koji je studije kompozicije završio na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Zorana Erića. Ovaj multiinstrumentalnista – violinista, violista, kontrabasista i kompozitor, na muzičkoj sceni je prisutan još od 1990. godine, kada je počeo da nastupa u sastavima različitih formacija – od dua do noneta, izvodeći svoje improvizacije i autorske kompozicije. Od tada, rednovno nastupa u zamlji, ali i u inostranstvu, pre svega u Evropi, gde je osvajao i priznanja u oblasti improvizacije, kao na primer na festivalu Diseldorfska jesen 1996.

Kao kompozitor, Silard Mezei je prvenstveno zainteresovan za istraživanje spoja improvizacije i kompozicije, koja je, s druge strane, snažno prožeta najrazličitijim uticajima – od aleatorike Lutoslavskog, folklorom prožete muzike Bele Bartoka, preko eksperimenata Entornija Brekstona, do džeza i foklorne muzike Vojvodine i posebno vokalne muzike vojvođanskih Mađara.

Ovaj umetnik sa uspehom stvara i u oblasti prijmenjene muzike, te je 2001. godine dobio porudžbinu za predstavu Filozofi, u režiji Jožefa Nađa, koja je premijerno izvedena na festivalu plesa u Kanu, a potom sa uspehom izvođena na uglednim manifestacijama u Avinjonu, Buržu, Orleanu, Parizu, Avru, Nantu, a potom i u Londonu, te 2003. godine na beogradskom Bitefu. Silard Mezei je sa Jožefom Nađom sarađivao i na predstavi Asobu, koja je ekskluzivno premijerno izvedena na festivalu u Avinjonu, a potom i na turnejama po Evropi i Japanu. U Srbiji, njegova primenjena muzika je nagrađena najznačajnijim nacionalnim priznanjem, Sterijinom nagradom, za predstavu Pripitomljavanja.

Iako nikada nije napuštao Srbiju, Silard Mezei je svoju karijeru uglavnom razvijao izvan granica naše zemlje, sarađujući sa značajnim umetnicima poput Čarlsa Gejla, Đerđa Sabadoša, Franka Gratkovskog, te pojavljujući se na preko četrdeset albuma - kao lider asambala različitih formacija. Svi ovi albumi su uglavnom bili objavljivani za inostrane izdavače u Ujedinjenom Kraljevstvu, Finskoj, Poljskoj, Portugalu i Kanadi.

Govoreći o njegovom muzičkom jeziku, kritičar Greg Bujum je napisao „Kako bi preciznije odredili njegovu estetiku - Mezei je istakao da duguje sa jedne strane Entoniju Brekstonu, a sa druge Beli Bartoku. Ovi impulsi su univerzalni: oni se mogu negovati u Senti, ili Beogradu ili bilo kom drugom evropskom ili severnoameričkom gradu povezanom sa kulturom improvizovane muzike i kompozicije 20. veka. Ali, teško je proniknuti u Mezeijevu umetničku svest. Naravno, naletećete tu na Brekstona i Bartoka (i Sabadoša i fon Šlipenbaha, a još dublje i na Muziku za trio Čika Korije), ali ćete morati i da pretražite Vojvodinu. Ovde, u tom zapećku improvizatoske umetnosti, Mezeijevi izvori su stvarni, sirovi i sasvim lični, i nebitno je koliko su opskurni”, zaključuje Bujum.

Ove karakteristike se pronalaze u svim delima Silarda Mezeija, te i u njegovom najnovijem projektu pod nazivom A sors bolondjai – Budale sudbine – Omaž Vilijamu Šekspiru, koji je on izveo sa svojim kvintetom i premijerno predstavio 2020. godine u Kanjiži, a koji je pre nekoliko dana i diskografski objavljen.

Uz Silarda Mezeija, viola, nastupaju i Svetlana Novaković, flaute, Bogdan Ranković, klarineti i saksofoni, Ivan Burka, vibrafon, marimba, Ervin Malina, kontrabas, dok je tonski snimatelj Lazar Živanac.

Urednica emisije:Ivana Neimarević