Kompozitor meseca – Kamij Sen-Sans

Godine 1875. Sen-Sans se venčao sa Mari-Lor Trifo, a njegova majka, kojoj je bio veoma privržen, bila je izrazito protiv te veze i Sen-Sans se teško nosio sa tim. Dobio je dvojicu sinova, koji su preminuli 1878. godine u razmaku od samo šest nedelja. Okrivio je svoju ženu za tragediju i tri godine kasnije, usledio je zvanični razvod. Sen-Sans je potom, u određenoj meri, svoj očinski instinkt ostvario kroz blisku vezu sa porodicom Gabrijela Forea, te je počeo i da je smatra svojom. Nastavio je da se bavi komponovanjem i da nastupa u Nacionalnom muzičkom društvu, kamernom muzičkom društvu La Trompet i dvorani Plejel. Upravo je osnivač društva La Trompet, Emil Lemon tražio od Sen-Sensa da komponuje delo za njegov ansambl i tako je nastao jedini septet iz opusa ovog francuskog kompozitora, u Es duru opus 65. U ovom delu napisanom za trubu, dve violine, violu, violončelo, kontrabas i klavir, oživljene su francuske plesne forme iz 17. veka

Neka od najboljih i najinteresantnijih dela iz opusa Kamija Sen-Sansa nastala su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka. Ona podrazumevaju Četvrti klavirski koncert, Treći violinski koncert, Orguljsku simfoniju, operu Samson i Dalila, prvu violinsku sonatu kao i čelo sonatu, Varijacije na Betovenovu temu i Karneval životinja. Zajednička odlika svih ovih dela bila je upotreba repetitivnih ritmičkih motiva ili koralnih melodija.

Inače, Sen-Sans tokom svog života nije skrivao naklonost prema žanru kamerne muzike. Bio mu je posvećen tokom čitavog svog stvaralaštva - od najranijih pokušaja u adolescentskim danima sa klavirskim kvartetom, pa do sonata za duvačke instrumente koje je napisao pred samu smrt. Zanimljivo je da je u skoro svim svojim kamernim delim uključivao i klavir, i tek je sa gudačkim kvartetima opus 112 i opus 153 krajem 19. veka počeo da izuzima klavir iz sastava.

Autorka emisije Jelena Damjanović