Majstori baroka

Kada ne bismo znali o kome se radi, kompozicije ovog autora bismo bez puno razmišljanja povezali sa Italijom i još preciznije sa svetlim, gudačkim tonovima Vivaldijeve Venecije. No, sam De Feš nikada u svom životu nije kročio na tlo Italije, a opet je u stilskom smislu u potpunosti svoj izraz i poetiku pronašao u smernicama italijanskog baroka. U tom pogledu, njegov opus, iako osoben i originalan, je jedan od najinteresantnijih primera uticaja koji je italijanska instrumentalna muzika izvršila na autore širom Evrope.

Vilem de Feš je rođen 1687. godine u porodici muzičara u gradu Alkmaru, da bi se potom preselio u Lijež odakle je familija bila poreklom i gde je stekao muzička znanja. Negde početkom XVIII veka godine zajedno sa svojim starijim bratom Piterom, De Feš se seli u Amsterdam koji je u tom trenutku bio epicentar muzičkog izdavaštva. Veliki broj italijanskih kompozitora, među njima i Vivaldi, izdaju svoje čuvene zbirke upravo u Amsterdamu, a Pjetro Lokateli čak i dolazi da živi u ovaj grad 1729. godine. Vilem de Feš za to vreme postaje violinista u gradskom orkestru Amsterdama, postajući vremenom i koncertmajstor. Ovaj orkestar je bio zadužen za izvođenje opera koje su dolazile u grad, a u ovom periodu piše i neke od svojih prvih kompozicija od kojih je većina izgubljena posle devastirajućeg požara koji je zahvatio gradsko pozorište 1722. godine.

Sudeći po sačuvanom opusu Vilema de Feša, jasno je da je za života važio za izuzetnog violinistu i virtuoza na ovom instrumentu. Zbog svoje reptuacije je 1725. godine dobio mesto kapelmajstora u katedrali Naše gospe u Antverpenu na kojem je ostao do 1731. godine. No, s obzirom da je bio temperamentne prirode, De Feš je ulazio u stalne sukobe sa crkvenim ocima i članovima kapele, te je bio primoran da napusti ovu poziciju.

Sledeća i završna etapa u karijeri ovog holandskog autora je bio London, jedan od epicentara muzičkog života u prvoj polovini XVIII veka. Isprva, bio je orguljaš u Venecijanskoj kapeli u Londonu, da bi se uskoro pročuo kao violinista nastupajući na plaćenim koncertima u ovom gradu. Ne birajući strane između Hendla i Plemićke opere, De Feš sam postaje tražen zbog svojih vokalno-instrumentalnih dela: njegov oratorijum Judita iz 1733. godine je požnjeo veliki uspeh kod publike. Ipak, 1746. godine postaoje koncertmajstor Hendlovog orkestra, a takođe upravlja i orkestrom popularnih javnih koncerata u parku Marlibon gardens. Negde oko 1750. godine se povlači iz života, a umire u Londonu 1761. godine posle konjičke nesreće.

Vilem de Feš je tokom cele karijere zadržao jasni vivaldijanski profil svojih muzičkih tema i forme sa pokrenutim, vibrantnim početnim Alegrom i dominacijom svetlog violinskog zvuka, kao i kroz upotrebu virtouznih solističkih pasaža i umilnih kantilena, posebno u žanru končerta grosa. Kada se sve uzme u obzir, možemo reći da je Vilem de Feš bio jedan od najznačajnijih muzičara na teritoriji Nizozemske i Engleske u prvoj polovini XVIII veka, čija su dela takođe imala odjeka i u Francuskoj uz pomoć štampanih izdanja.

Urednica Ksenija Stevanović