Vek harmonike – Maćej Fronckjevič

Maćej Fronckjevič rođen je 1988. godine u Bjalistoku, Maćej Fronckjevič studirao je na Muzičkoj akademiji „Frederik Šopen” u Varšavi, kao i na Univerzitetu u San Sebastijanu u Španiji, u klasi čuvenog harmonikaša Injakija Alberdija. Postdiplomske studije završio je na Univerzitetu u Detmoldu, a potom i u klasi eminentne harmonikašice Mie Miki na Univerzitetu umetnosti u Esenu. Najuspešnije takmičarske nastupe ostvario je u Nemačkoj, Slovačkoj, Italiji i Španiji, a poljski magazin „Politika” je 2013. godine Fronckjeviču dodelio Nagradu za interpretaciju dela savremene muzike. U obrazloženju je između ostalog stajalo: „...za hrabrost, smelost i doslednost. Za obogaćivanje muzičkog repertoara. Za njegove koncertne kreacije i stimulisanje naše mašte”.

Maćej Fronckjevič je 2010. godine bio predstavnik Poljskog radija na Internacionalnom forumu mladih izvođača u organizaciji Evropske radiodifuzne unije, a 2013. je ušao u istoriju kao prvi harmonikaš koji je nastupio sa Varšavskom filharmonijom. Trenutno predaje na Konzervatorijumu u nemačkom gradu Detmoldu.

Na svom novom albumu, Fronckjevič je želeo da „krene na putovanje” na kojem će se povezati sa ljudima, prirodom, idiličnim mestima, nadrealizmom, ali i ljubavlju, snovima i željama. Akcenat je prvenstveno na savremenim kompozicijama koje ga, svaka na svoj način, povezuju sa domovinom. U recenzijama ovog kompakt-diska, kritičari su naveli da se mladi harmonikaš predstavlja kao izuzetan virtuoz, brzim ali i emotivnim interpretacijama, kojima svoj instrument dovodi do „krajnjih granica” izražajnih mogućnosti.

Album otvara ostvarenje pod nazivom Revidirana bajka Jurija Šiškina. Ovo delo predstavlja aranžman za harmoniku Gogoljeve svite kao i delova iz baleta Skice Alfreda Šnitkea. Satirična muzika prati detinjstvo Čičikova – glavnog junaka Gogoljevog romana Mrtve duše, kojom Šiškin pokušava da otkrije njegovu psihološku pozadinu. Odmah potom čućete klavirske minijature Bukolike Vitolda Lutoslavskog, u aranžmanu Maćeja Fronckjeviča za harmoniku. Ove minijature iz 1952, koje su deset godina kasnije postale važan deo kamernog repertoara kada ih je autor priredio za violinu i violončelo, zasnovane su na folkloru istorijske oblasti Mazovije u Poljskoj. Slede odlomci iz Svite broj 5 Žan-Filipa Ramoa, i to Razgovor muza i Kokoška. Svita je objavljena u Ramoovoj zbirci Nove svite komada za čembalo 1728. godine. Kokoška je jedan od najpoznatijih komada iz ove svite u kojoj se brojnim ukrasima na najbolji način ilustruje stil francuske muzike za čembalo 18. veka, a Fronckijevič ih virtuozno iznosi vrhunskom elegancijom i prefinjenom artikulacijom.

Kompozicija za solo harmoniku pod nazivom Djad poljskog kompozitora Mikolaja Majkjusaka iz 2016. godine nastala je u autorovom iščekivanju rođenja svojih blizanaca. U tom trenutku napisao je Djad inspirisan ushićenjem koje izaziva ovaj događaj, ali i mističnom povezanošću koja se uspostavlja između jednojajčanih blizanaca. Zatim sledi Florina igra iz Tri preludijuma Astora Pjacole, kao i Portert ljubavnika Zigmunta Krauzea. Muzika je preuzeta iz Koncerta za harmoniku ovog poljskog kompozitora, međutim, solo verzija menja karakter kompozicije i emocionalni izraz. Naslov sugeriše specifičnu predstavu imaginarnog lika koji ima dva lica: jedno energično, agresivno i drugo – lirsko i raspevano. U konsultacijama sa Fronckjevičem, kome je kompozicija i posvećena 2018. godine, autor je naznačio da bi tumačenje dela trebalo da dodatno podvuče i dočara ova dva suprotstavljena lica glavnog junaka Portreta.

Urednica emisije Marija Vuković