In memoriam – Biserka Cvejić

Biserka Cvejić je rođena 5. novembra 1923. godine u Krilu Jesenice kod Splita, a sa samo dve godine preselila se sa porodicom u Belgiju. Još kao devojčica počela je da peva, ali je formalno muzičko obrazovanje započela tek posle završetka Drugog svetskog rata, kada se preselila u Beograd i upisala Muzičku akademiju u klasi profesora Josipa Rijaveca. U klasi ovog uglednog tenora i prvaka Zagrebačke, Berlinske i Praške opere, razvila je svoj talenat, ali i upoznala Duška Cvejića, talentovanog pevača i budućeg poznatog otorinolaringologa, za koga će se kasnije udati. Ubrzo po završetku studija, usledio je poziv Oskara Danona da nastupa na sceni Narodnog pozorišta, te debituje kao Šarlota u Verteru, a publiku i kritiku osvaja ulogom Eboli u Don Karlosu.

Od 1951. godine ova mecosopranistkinja postaje stalni član ansambla Narodnog pozorišta, sa kojim deset godina kasnije odlazi u Beč, gde učestvuje u snimanju opere Rat i mir Sergeja Prokofjeva. U tom periodu učestvuje na audiciji za Bečku državnu operu gde je sluša i Herbert fon Karajan, te uskoro dobija poziv da se pridruži ovoj čuvenoj operskoj kući u kojoj će nastupati narednih osamnaest godina, kao vodeći mecosopran, ostvarujući dvadeset pet uloga i oko 370 nastupa.

U ovo vreme, stigao je poziv i iz Metropoliten opere u Njujorku da nastupi i na ovoj sceni. Saradnja Biserke Cvejić sa ovom operskom kućom započinje 1961. godine, a interesantno je da je ona pevala na poslednjem izvođenju u staroj zgradi opere, kao i na prvoj predstavi u novom zdanju u Linkoln centru, imajući tako čast da otvori impresivnu, savremenu pozornicu današnjeg Metropolitena. Prisećajući se ovih nastupa, Biserka Cvejić je govorila kako je impozantna i donekle zastrašujuća bila ova scena, čije su velike dimenzije učinile da njeni scenski pokreti, naučeni u beogradskom Narodnom pozorištu, deluju uplašeno i skromno, te je uz trud i vreme uspela da se oslobodi i krene suvereno da vlada ovim velelepnim podijumom.

Pored Beča i Njujorka, redovno je nastupala i u milanskoj Skali, Kraljevskoj operi Kovent garden, u Barseloni, Minhenu, Berlinu, Buenos Airesu, Tokiju, uz poznate svetske zvezde kao što su Renata Tebaldi, Franko Koreli, Nikolaj Geda, Birgit Nilson, Plasido Domingo, Tito Gobi i Mario del Monako.

Kritičari su Biserku Cvejić opisivali kao verdijanskog mecosoprana, a posebno su isticali njen „mladalački svež glas”, „toplu boju”, kao i prefinjenu interpretaciju.

Skoro dve decenije, Biserka Cvejić je sa izuzetnim uspehom nastupala na najznačajnijim svetskim muzičkim pozornicama, ali se 1978. godine, takoreći na vrhuncu karijere, povlači, kako bi se vratila porodičnom životu i posvetila pedagoškom radu. Od tada na Fakultetu muzičke umenosti u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu, počinje druga, možda i još značajnija uloga Biserke Cvejić kao posvećenog pedagoga koji je otkrio i „izbrusio” neke od najlepših glasova sa ovih prostora. Pre svih, tu se izdvaja Željko Lučić, čiju je prirodnu lepotu glasa prepoznala još 1991. godine, pažljivo ga usmeravajući, kako bi razvio svoj pun potencijal. Jedan od najboljih baritona današnjice uvek je isticao značaj rada sa njom. „Školovanje kod profesorke Cvejić je napravilo razliku u odnosu na moje kolege u inostranstvu. Kada od takve veličine kao što je profesorka Cvejić uspete da uzmete ono što je najbitnije i najvažnije onda imate prostor za veliki rad kako bi dosegli uspeh”, govorio je Željko Lučić 2018. godine.Sama Biserka Cvejić je u jednom intervjuu priznala: „Dušu i ljubav sam mnogo više uložila u pedagogiju nego u pevačku karijeru”. Poznat je i njen zaštitnički, gotovo roditeljski odnos prema učenicima, kojima je držala časove besplatno i često ih primala i na stanovanje u svoj dom, zbog čega je bila posebno srećna kada je njen 90. rođendan obeležen na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu nastupima operskih pevača koje je oblikovala. Navedimo samo neke od učenika Biserke Cvejić koji su danas i sami pedagozi i uspešni umetnici kod nas i u inostranstvu: Milena Kitić, Nikola Kitanovski, Snežana Stamenković, Violet Poleksić, Svetlana Serdar, Sanja Kerkez, Ivana Zarić i mnogi drugi.

Urednica emisije: Ivana Neimarević