Sa beogradskih scena – Autorski koncert Branke Popović

Branka Popović, rođena 1977. godine, diplomirala je na Katedrama za muzikologiju, i kompoziciju i orkestraciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde trenutno radi kao docent na Odseku za kompoziciju. Diplomu magistra kompozicije stekla je na Gildhol školi za muziku i dramu u Londonu u klasi Džudit Bingam, a 2012. godine, izvođenjem kamerne opere Petrograd, ova umetnica je odbranila i umetnički doktorat na Fakultetu muzičke umentosti u Beogradu.

Godine 2007. i 2008. sarađivala je sa Beta Radio France International, gde je uređivala emisiju Klasimilacija. U periodu od 2010. do 2015. godine bila je saradnik Trećeg programa Radio Beograda, a od 2015. je selektor Međunarodne tribine kompozitora.

Muzički jezik Branke Popović je postmoderno orijentisan, sa izraženom eksperimentalnom crtom, koju autorka često ističe. Ona traga za autentičnošću i poetskom čistotom inspirišući se obiljem već postojećih muzika raznovrsnih stilova i žanrova.

Dela Branke Popović izvođena su u okviru Bertvisl festivala u Londonu, Jamaha takmičenja duvačkih kvinteta u Glazgovu, a redovan je učesnik i Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu. Godine 2002. osvojila je Treću nagradu za trio Dream na Letnjoj muzičkoj akademiji Budimpešta–Prag–Beč. Ova umetnica osvojila je i nagradu za najbolju muziku u filmu Tačka prekida Igora Toholja na 56. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma 2009. godine. Ipak, najveći uspeh na međunarodnoj sceni Branka Popović je ostvarila 2015. godine, kada je njeno delo Lines and Circles izabrano među deset preporučenih dela Međunarodnog Rostruma kompozitora u Talinu.

Na početku emisije čućete kompoziciju Stardust, odnosno Zvezdana prašina. Po njenim rečima, „prelamanjem sunčeve svetlosti kroz kosmičku prašinu nastaju različite svetlosne pojave kao što je na primer „zodijačko svetlo”. Kompozicija Stardust je sačinjena od sitnih zvučnih čestica koje prelamanjem muzičkog iskustva kod svakog slušaoca ponaosob mogu da podstaknu najrazličitije zvučne doživljaje”. Delo je posvećeno violisti Saši Mirkoviću i ansamblu Metamorfozis, koji su ga premijerno izveli na koncertu održanom 30. novembra 2015. godine u Beogradu.

U nastavku emisije čućete kompoziciju U orahovoj ljusci za violu iz 2010. godine, inspirisanu knjigom Stivena Hokinga Kosmos u orahovoj ljusci, potom ostvarenje Samoća - samorefleksija za klavir iz 2005. godine, a potom i Tri minijature pod nazivom Sleeping Below Red Circles za violu i harmoniku iz 2014. godine. Ovo delo, inspirisano pesmom Red Easy a Color američkog pesnika Džeroma Rotenberga, jedno je od onih u kojima autorka istražuje granične izražajne mogućnosti instrumenata. Branka Popović je svoje ostvarenje opisala sledećim rečima: „U kompoziciji se prepliću komprimovani fragmenti zasnovani na različitom materijalu, gradeći muzičko tkanje modernističke usmerenosti na zvuk, kroz koje se, na trenutke, probijaju delići koji asociraju na već postojeće, ali daleke muzičke svetove”.

Hiroviti menuet za violončelo i klavir iz 2018. godine, nastao je kao porudžbina violončeliste Đorđa Miloševića, a iz njegove zamisli o koncertu čiji bi program činile savremene kompozicije inspirisane baroknim igrama. Početna tačka ove kompozicije je Hendlov Menuet u ge-molu koji je, kroz dramaturške obrte i obrise različitih atmosfera, nagovešten karakterističnim pulsom i specifičnom harmonijom.

Vrtlog za violu, klavir i gudački orkestar, Branka Popović napisala je 2017. godine. Nakon premijere ovog dela, muzikološkinja Branka Radović je u Novom magazinu napisala: „Na veoma inventivan način korišćen je ansambl, posebno klavir koji u kompoziciji nije ni moderna udaraljka ni lirski romantični instrument, već oponent i sadrug gudačima. U vrtlogu i kolopletu dešavanja unutar harmonskog plana vrti se i razvrće jedan akord na različite načine i u različitim instrumentima, u čemu nastaju tenzije, razrešenja, energetski naboji i kadencirajuće oaze.”

Ostvarenje pod nazivom Iron Bells za dva ženska glasa, harfu, harmoniku, violu i elektroniku, pisano je 2019. godine, na stihove četvrtog dela poeme Bells (Zvona) Edgara Alana Poa, a zasnovano je, po rečima autorke, na ideji eha vanvremenskog Poovog teksta u savremenom trenutku i na ehu kao fenomenu vezanom za zvuk zvona, koji je razrađen, kako kroz međusobni odnos elektronskog sloja i dva glasa, viole, harfe i harmonike, tako i kroz odnos celog ansambla i zvuka prostora.

Urednica emisije Marija Vuković