Muzika viva

Kompozicija „Površinska slika” (Surface Image) američkog autora Tristana Periča u interpretaciji pijanistkinje Viki Čou.

Tristan Perič je kompozitor i saund umetnik iz Njujorka koji se u svom opusu bavi zvucima od jednog bita. Do sada je stvorio seriju kompozicija, kao i instalacija za jednobitnu elektroniku inspirisanih jednostavnom uređenošću matematike, fizike i kompjuterskog koda. Časopis Wire je njegova dela opisao kao „ogoljeni susret elektronike i organskog” zvuka, a Peričevu „jednobitnu simfoniju” kritičari su čak nazvali „sublimnom”, dok je Vol Strit Džurnal primetio da fluktuacije tih jednobitnih zvučnih informacija imaju „intenzitet, hipnotičku silu i iznenađujuću emotivnu dubinu”. Svoja dela je predstavljao na festivalima Sonar i Ars Elektronika, a vizuelne radove u specijalizovanim galerijama koje se bave novim medijima i digitalnom umetnošću od Berlina do Njujorka. Godine 2009, dobio je nagradu Ars Elektronika za kompoziciju Active Field – za deset violina i desetokanalnu jednobitnu muziku.

U večerašnjoj emisiji čućete Peričevu kompoziciju Površinska slika koja je napisana za solo klavir i četrdesetokanalnu jednobitnu elektroniku, oličenu u četrdeset ručno pravljenih i povezanih zvučnika koji funkionišu kao svojevrstan elektronski orkestar i okružuju pijanistkinju. Ovo delo je premijerno predstavljeno publici 2013. godine u centru za izvođačke umetnosti Rulet u Bruklinu, a do sada je doživelo više izvođenja širom sveta.

U stalnom dijalogu sa deonicom klavira nastaje izuzetno kompleksna i zaigrana kompozicija u trajanju od sat vremena u kojoj se zvuci akustičnog instrumenta i elektronike stalno zamenjuju i prožimaju, zamaguljujući granicu između dva medija. Takođe ovo delo je i svedočanstvo izuzetne saradnje virtuozne pijanistkinje Viki Čou, koja je posvećena izvođenju savremene muzike, posebno američkih minimalista, kao članica ansambla Bang on a Can i Periča, čija je sekvencijalna kompoziciona logika bazirana na zakonitostima kompjuterskog koda i matematičkoj preglednosti. Zanimljivo je da elektronika svojim specifičnim zvucima podržava dinamične i tembralne mogućnosti klavira, kao i ideju da je klavijatura jedna vrsta interfejsa, čime nastaje hibridni sonični prostor jednog novog, analogno-digitalnog instrumenta-himere.

Urednica Ksenija Stevanović