Betovenova kolekcija Euroradija

Na programu su bile tri poslednje klavirske sonate Ludviga van Betovena: broj 30 u Es duru opus 109, broj 31 u As duru opus 110 i broj 32 u ce molu opus 111. Zbog situacije sa virusom Kovid-19 koncert je priređen bez prisustva publike, a gledaoci i slušaoci širom sveta su mogli da ga prate putem internet platformi.

Tri poslednje Betovenove klavirske sonate komponovane između 1820. i 1822. godine, su izraz stanja kompozitorovog duha, oličenog u melanholičnom lirizmu i potrazi za transcendencijom koji prožimaju njegov pozni opus. Pojedini stručnjaci vide ova dela kao korespondentna na emotivnom nivou sa njegovom poslednjom duhovnom kompozicijom – Misom Solemnis. Sa druge strane, istorijski podaci nam ukazuju na duboku vezu nastanka ovih sonata i Betovenovog odnosa sa porodicom Brentano, čije članove je smatrao svojim jedinim prijateljima. Iako je želeo da im posveti sva tri dela, na kraju je samo sonatu opus 109 adresirao na mlađu ćerku Antonije Brentano, Maksimilijanu, dok će njenoj majci posvetiti Dijabeli varijacije.

Iza posvete Maksimilijani Brentano, kriju se i emocije koje je kompozitor gajio prema mladoj ženi, te je sonata opus 109 broj 30 u Es duru, koju ćete slušati na početku emisije, ispunjena blistavim, lirskim trenucima posebnog kvaliteta.

Betoven je u ovom delu, kao i u poznim kvartetima, razvio novi tip varijacija u kojima interpretatori imaju individualniji i slobodniji pristup u tretmanu originalne teme. Stiče se utisak da se teme u ovim delima transformišu i raščlanjuju do svojih osnova, a ne samo variraju. Na taj način, Betoven je dao nov koncept muzičkog jedinstva, posmatrajući ga kao evoluciju unutar celine, a ne kao pomirenje suprotstavljenih snaga.

Inače, Andraš Šif, poznat prvenstveno po interpretacijama Bahovih, Mocartovih i Šubertovih dela, kao i po minucioznom promišljanju pristupa pijanističkom kanonu, je 2016. godine, za izdavačku kuću I-Si-Em, objavio kompletan opus klavirskih sonata Ludviga van Betovena. Prema njegovim rečima, za razliku od Mocarta i Šuberta, u celokupnosti Betovenovog klavirskog opusa, nema ponovljenih gestova – sve se odvija i razvija na nov način, te interpretatori kao restauratori slika moraju da uklone sloj konvencija, da očiste prašinu i prljavštinu, kako bi delo reprodukovali u njegovoj originalnoj svežini, istakao je Šif.

Autorka emisije Jelena Damjanović