Studije i ogledi (2)

Peter Sendi: Vreme virusa

Aktuelna kriza prouzokovana pandemijom virusa Kovid-19 ukazuje, po rečima francuskog filozofa Petera Sendija, na do sada neviđenu koegzistenciju hiperbrzine i mirovanja. Otuda i naše mirovanje, naizgled paradoksalno, nalaže sveobuhvatnu mobilizaciju.

S jedne strane, godine i decenije neoliberalnog urušavanja zdravstvenih infrastruktura i smanjivanja budžeta u korist kratkoročnih istraživanja urodile su očekivanim plodom: pandemija nas je zatekla potpuno nespremne. S druge strane, neumoljivo uništavanje životinjskih staništa već odavno je povećalo rizik od zoonoza, tj. prenošenja virusa s jedne vrste na drugu. U tom smislu, nije nas snašlo ništa novo; samo se proces koji nam je odavno poznat odjednom iskristalisao pred našim očima.

Pandmija, zapravo, ima formu unutrašnje polifonije, sazdane od naslaganih temporalnosti i slojeva brzina. Ima draž neverovatne i uzbudljive novine nečega što se, u suštini, već odavno zbilo. Najednom smo se, poput čuvara Ajfelove kule iz filma Renea Klera „Pariz koji spava", probudili u svetu drugom, a istom - u svetu koji je stao zato što se kretao brže od samoga sebe.

Sendijev esej, izvorno objavljen na sajtu „Analyse, opinion, critique" (https://aoc.media), prevela je s francuskog Suzana Bojović, a štampaće ga uskoro Fakultet za medije i komunikacije iz Beograda.

Spikerska interpretacija teksta: Dušica Mijatović
Urednik: Predrag Šarčević