Stvaralaštvo Fridriha Vita

Počev od pedesetih godina 20. veka, ime Fridriha Vita je ljubiteljima i istoričarima muzike bilo poznato pre svega zahvljujići takozvanoj Jenskoj simfoniji, rukopisnoj partituri koja je 1909. godine otkrivena u nemačkom gradu Jena i za koju se smatralo da predstavlja mladalačko delo Ludviga van Betovena. Zahvaljujući arhivskom radu Robinsa Landona, te pronalasku još dva prepisa ovog dela utvrđeno je autorstvo Fridriha Vita. Reč je o simfoniji koja je u velikoj meri rađena po modelu Simfonije broj 97 Jozefa Hajdna, te ne čudi što je Vit nije namenio objavljivanju.

Pored žanra simfonije, koncertantna muzika zauzima jedno od centralnih mesta u opusu Fridriha Vita. Autor je najmanje osam koncerata i sinfonija končertante, od kojih je za vreme njegovog života publikovan samo Koncert za flautu. Na početku emisije čućete Vitov Koncert za dve horne u Ef duru. Koncipiran sa romansom na mestu drugog stava, ovaj koncert ukazuje na jednu od karakteristika instrumentalnog opusa Vita.

Četrnaest godina mlađi Vitov savremenik, Ferdinand Ris, autor je ostvarenja u istom žanru. Risov Koncert za dve horne u Es-duru komponovan je u Kaselu, gde je autor 1811. godine radio kao kapelmajsto. Koncert je napisan za dvojicu hornista, Johana Gotfrida i Johana Mihaela Šunkea, koji su bili aktivni u ovom nemačkom gradu. U Risom koncertu posebno se izdvaja finale, u formi sonatnog ronda, u kome smeli tonalni plan i karakter žige potcrtavaju tembr dveju prirodnih horni.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić