понедељак, 06. јан 2020, 20:43
Betovenova kolekcija Euroradija
Večerašnjoj emisijom započinjemo godišnji ciklus posvećen stvaralaštvu Ludviga van Betovena, u kojem ćemo emitovati ekskluzivne koncerte koje smo izabrali iz ponude Euroradija u sklopu obeležavanja 250 godina od rođenja velikog bečkog kompozitora. U naredne 52 nedelje - čućete vodeće evropske soliste, ansamble i orkestre kako izvode Betovenova dela - od najpoznatijih simfonija do njegovih manje poznatih oratorijuma. Takođe, nekoliko specijalnih emisija posvetićemo i velikim interpretatorima Betovenovog opusa - od pijanista poput Artura Šnabela i Ani Fišer, preko gudačkih kvarteta Takač, Alban Berg i mnogih drugih.
Ovaj ciklus započećemo prigodno – dvema najpoznatijim simfonijama Ludiviga van Betovena iz njegovog srednjeg perioda stvaralaštva – Trećom u Es duru u i Petom simfonijom u Ce-molu, koje spadaju u kanonska dela zapadne klasične muzike. Čućete ih u svežoj i dramatičnoj interpretaciji Žordija Savalja i njegovog ansambla Koncert nacija koji svira na instrumentima iz epohe. Puna kontrasta, beskompromisna i inovativna ova interpretacija odaje počast Betovenovoj radikalnosti. Snimak je načinjen na koncertu održanom 10. oktobra prošle 2019. godine u Dvorani Pau Kazals u Auditorijumu u Barseloni.
Pre svih – tu je Eroika – kako je Treća simfonija poznata do današnjih dana, koja uspostavlja pravac "simfonijskog ideala" kojem je Betoven težio u svom stvaralaštvu i koji će ostaviti neizbrisiv i ključan trag u celokupnoj simfonijskoj produkciji XIX veka. Zvučna snaga, širenje formalnih i vremenskih granica, jednom rečju radikalizacija muzičkih sredstava izdvajaju ova iz dela korpusa muzike XVIII veka dajući im snažnu auru novine i individualnosti, kao i utisak da se u njima krije reprezentacija puta koji psiha prelazi kako bi trijumfovala nad nedaćama i sopstvenim stegama. Ova transcendentna, herojska, karakteristika Betovenovog simfonizma je prisutna u njegovoj dramaturgiji koju najčešće sagledavamo kao put od tame do svetla i koja nigde nije bolje iskazana nego u Trećoj i kasnije Petoj, nazvanoj „Sudbinska simfonija".
Eroika, iako se oslanja na francuske simfonije revolucionarnog perioda, nije zamišljena kao omaž revolucionarnoj ideji, već kao omaž revolucionarnom junaku – Napoleonu (dugo je imala ime Bonaparta simfonija), a u drugom potezu i samom Betovenu. Jer ovo je simfonija koja se bazira na razočarenju umetnika-junaka u političara-junaka. Eroika, je u tom smislu prvo delo naše istrajne romantičarske epohe – građanske u svojoj osnovi, koja favorizuje umetnika-genija ostavljajući mu na slobodu i teret da za nas prevodi u tonove, oblike, slike i reči, fascinantna iskustva i užase egzistencije, dok mi ostajemo zaštićeni u okvirima naše privatne sfere.
Urednica Ksenija Stevanović
Коментари