Opera komik i Mišel-Žan Seden

Kao libretista sa jasnom vizijom muzičko-scenskog dela kao celine, Seden se trudio da sarađuje sa malim brojem izabranih kompozitora sa kojima je takvu viziju delio i u koje je imao poverenje. Većinu svojih dela Seden je poverio tek trima kompozitorima: Fransoa-Andreu Filidoru, Pjer-Aleksandru Monsinjiju i Andreu Gretriju. Za uspostavljanje saradnje između Sedena i Gretrija ključan je bio salon gospođe Luize d'Epine, koji je sedamdesetih godina 18. veka okupljao intelektualnu i literarnu elitu Pariza, uključujući Rusoa i Didroa. Sama Luiza d'Epine posredovala je između Sedena i Gretrija, poverivši Gretriju novi Sedenov operski libreto, pod naslovom Veličanstveni. Pisan sa referencama na opuse Bokača i Lafontena, Sedenov libreto je i sam proizvod literarnog miljea salona gospođe D'Epine. Sećajući se ove saradnje, Gretri je u svojim memoarima imao reči hvale za libretistu, ističući da Seden kreira snažne scenske situacije i ekonomične stihove lišene ispraznih poetskih ukrasa, te da tako primorava kompozitora da pronađe podjednako snažna muzička rešenja.

Gretrijeva i Sedenova opera Veličanstveni premijerno je izvedena 1773. godine. Opera prati lik Klementine, ćerke bogatog firentinskog trgovca, Orasa, koji je već devet godina u ropstvu nakon što je preživeo brodolom na jednom od svojih putovanja. Oktav „Veličanstveni" oslobodio je grupu zatočenih Firentinaca koji ulaze u grad i među kojima Klementinina guvernanta prepoznaje lik svog supruga koji je bio u Orasovoj službi i budi nadu da je i Oras oslobođen. U međuremenu, učitelj Aldoranden, koji se stara o Klementini u odsustvu njenog oca, zatražiće ruku svoje štićenice. Na kraju prvog čina, misteriozni Oktav Veličanstveni nudi Aldorandenu najboljeg trkačkog konja u zamenu za susret sa Klementinom. Ekstenzivni prokomponovani finale drugog čina opere bio je omiljena scena pariske publike i predstavlja paradigmu novog osećajnog jezika opere komik: u njemu Klementina, ucenjena od strane svog mentora Aldorandena da ne sme da progovori, izjavljuje ljubav svom izabraniku Oktavu Veličanstvenom tako što ispušta ružu iz ruke. U završnom činu opere, u svoj dom se vraća Klementinin otac, Oras, raskrinkava Aldorandena, koji je zapravo svojim spletkama osigurao da ovaj trgovac završi u ropstvu, i blagosilja brak između Klementine i Oktava. Komičnu notu srećnom raspletu daje lik Aldorandenovog sluge, Fabija, koji je nesrećan nad svojom sudbinom i gubitkom službe.

Autor: Srđan Atanasovski.
Urednica: Sanja Kunjadić.