Идеалне реконструкције круна, жезла, ручних крстова и одежда српских владара

Били смо краљевина, царевина, деспотовина, али ни једна круна, као ни већина инсигнија владарске моћи нису сачуване (круна и жезло- инсигније, ознаке монарха). Једина круна коју поседујемо је она краља Петра I Карађорђевића, израђена 1904. у Француској.

Вођени сазнањем да ће српски средњи век остати празан простор у будућим поставкама Историјског музеја Србије, када се из садашњег простора на Тргу Николе Пашића, трајно, после реконструкције, преселе у стару зграду железничке станице, Историјски музеј Србије је одлучио да са својим кустосима, стручњацима, спољним сарадницима крене у остваривање пројекта израде идеалних реконструкција владарских инсигнија.

Збирка која се ствара-идеалне реконструкције круна, жезла, ручних крстова, одежда и других инсигнија српских владара и владарки. До сада је урађено пет, од предвиђених, девет круна. Круне- цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића урадио је наш чувени филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева.

Круну царице Јелене израдила је вајарка Јасмина Бркановић, а ону коју је носила супруга краља Уроша I, Јелена Анђел (Анжујска) дело је златара и филиграниста Марсела и Симона Чивљак из Београда.

За изузетну, идеалну реконструкцију средњовековних одежди српских владара и владарки задужена је костимограф Јелена Стокућа која је магистрирала ортодоксни костим у Бостону.

Гости овонедељне Ризнице су  историчар др Душица Бојић, директор Историјског музеја Србије и аутори идеалних реконструкција владарских круна филигранисти и златари Горан Ристовић Покимица и Симон Чивљак. Говоримо о збирци која се ствара, о идеалној реконструкцији круна, жезла, ручних крстова, одежда и других инсигнија српских влара и владарки средњег века.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.