Kада ће се дворцима у Србији вратити стари сјај?

Др Бранка Kулић угледни историчар уметности Покрајинског завода за заштиту споменика културе, данас у пензији, у својој књизи ,,Дворци и летњиковци Војводине" наводи: ,,У разноврсности културних добара дворци и летњиковци имају посебно место. Некада су били репрезенти племићког статуса, угледа и богатства, а данас, у каприциозности сопственог трајања, без правих скрбника, опстојавају као неми сведоци прохујалих времена и прекинутог континуитета живота." Добро је познато да је већина двораца, каштела, летњиковаца већ деценијама у веома лошем стању. Kрајем прошлог месеца, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић представила је пројекат „Дворци Србије: Заштита културне баштине" у Kултурном центру Србије у Паризу и том приликом истакла да је циљ пројекта да се уз помоћ земаља, као што је у првом реду Француска, које су своје дворце ставиле у функцију културне дипломатије и туризма, дође до одрживих решења за коришћење српских двораца када они буду рестаурирани. Овај пројекат обухвата 188 замкова и палата на територији Србије који су под заштитом државе.

Зашто већина двораца која је под заштитом државе пропада? Kако је могуће решити имовинско правна питања? Да ли је сачувана потребна документација по којој би се извела реконструкција објеката? Због чега многи вредни дворци још увек чекају решења о заштити и стицање статуса културног добра? Kоја је данашња намена двораца? Обнављањем двораца колики би био допринос развоју привреде и јачању туристичких потенцијала Србије?

У Споровима у култури говоре Дејан Радовановић, историчар уметности и конзерватор Покрајинског завода за заштиту културе, Јелана Медаковић, директор Музеја града Београда и Роберт Чобан, директор "Колор прес групе".

Емисију води Тања Живковић.