Фигура као израз егзистенције

На свих пет нивоа Музеја савремене уметности у Београду представљен је целокупни опус недавно преминулог Владимира Величковића на ретроспективној изложби под називом "Фигура као израз егзистенције". Ауторке изложбе Жаклина Ратковић и Светлана Митић веома комплексном опусу Владимира Величковића приступиле су кроз анализу тема и идеја а не кроз хронологију.

Изложба тако обухвата тематско-проблемске целине - Младост, Распећа, Тело у покрету, Места, Губилишта, Главе, Порекло, Животиње, Ништавило и Без имена - чиме је овухваћена идејна сложеност Величковићевог опуса од најранијих цртежа и слика насталих у београдском периоду, када ради оскудне просторе укочене, статичне атмосфере, преко барокне узвитланости наглашеног покрета у циклусу Страшила, потом фигура у различитим фазама трчања или пада инспирисаних Мејбриџовим експериментима са фотографијом, па узаврелих френетичних глава оратора или испражњених, пустих простора губилишта, све до последњих призора спаљене земље и пејзажа чија се линија хоризонта губи у измаглици дима и магле.

Сликар нихилизма и екзистенције, дистопијског друштва настало као последица рата и других врста човековог страдања, Владимир Величковић је увек у фокус постављао човека, као актера и стварања и (много чешће) разарања. Чак и када нема човека, његово присуство је евидентно у том свом дуализму. Величковић се на нашој сцени појављује крајем педесетих година XX века, као представник тада доминантних идеја нихилизма и егзистенције, као рефлексије хладноратовске стварности.

Након одласка у Париз, 1966. године, даље развија свој уметнички израз под утицајем француске нове фигурације, да би осамдесетих година, упоредо с успоном своје интернационалне каријере, инкорпорирао у своје сликарство начела "постмодерне цитатне стратегије". И после пада Берлинског зида и краја Хладног рата, Величковић не види фундаментални напредак у свету и не осветљава ни палету ни идеје.

Изложбу прати репрезентативни каталог са студијским текстовима музејских саветница Светлане Митић и Жаклине Ратковић, као и ванредне професорке Филозофског факултета у Београду др Јасмине Чубрило, те антологијске текстове Мишела Онфреа и Алена Жуфроа.

Гошћа емисије биће Жаклина Ратковић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.