недеља, 09. мај 2021, 14:00
Српско село у средњем веку
Гост је проф. др Синиша Мишић, Филозофски факултет Универзитета у Београду
„Село је просторно дефинисано према спољном свету, али и унутар сопствених граница. У свету граница и међа оно је ограђено у простору , времену и средњовековном друштву. Спољно окружење једног сеоског насеља представља његова жупа. То је свет у коме оно живи, ради и функционише. После XII века, са процесом формирања великих властелинстава са широким имунитетима, село се издваја из жупе и постаје део властелинства у коме остварује своја права и обавезе. Свако сеоско насеље има свој атар у коме се налазе обрадиве површине сељака (њиве, виногради, вртови) и њиховог земаљског господара (ступови, царине). У атару села се налазе и ливаде, сенокоси, обични пашњаци који могу бити и сеоски. Пејсаж атара употпуњују површине које сеоска заједница заједнички искоришћава (реке, шуме, пашњаци). Поједина села су имала и своју заједничку планину."
(Из монографије „Српско село у средњем веку" Синише Мишића)
У овонедељној Ризници говоримо о српском селу у средњем веку, а гост емисије је аутор истоимене монографије проф. др Синиша Мишић, шеф Катедре за историју српског народа у средњем веку са историјском географијом и старословенским језиком и оснивач и управник Центра за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета у Београду.
Аутор и водитељ: Душанка Зековић
.jpg "Дневни магазин културе")
Коментари