Станиша Стошић

У априлу 2008. године напустио нас је један од наших највећих уметника Станиша Стошић.

Пореклом из села Врбова, крај Врања, баш оданде где је Коштана шетала између кућа са дрвеним доксатима и играла чочек, Станиша је живот посветио завичајној песми.
Први пут је запевао у Радио Београду 1963. године. За Звучни aрхив забележио је више од 150 трајних снимака музејске вредности. Трагао је за старим записима, бележио их, снимао. Многе старе врањске песме стигле су у Радио Београд управо захваљујући Станиши. А песама је знао много, више до 3000...
Снимао је и нове песме, попут „Леле Врањанке", „Због тебе, моме убава", „Стани, зоро" и других ‒ само оних које су по његовом строгом суду имале вредност. Имао је изражен уметнички елитизам, чију је цену свесно плаћао јер био је потпуно посвећен врањској песми и традицији.
У данашњој емисији Од злата јабука слушамо део документарног записа који сам забележила у априлу 2006. године у Радио Београду и незаборавне песме у непревазиђеној интерпретацији Станише Стошића.

Аутор: Драгана Маринковић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво