Историја поморства у Котору, Дубровнику, Будви и Паштровићима

„Дејан Медаковић је једном приликом признао како осећа извесну кривицу, као огрешење, што није у довољној мери сагледао сав онај значај који је Котор имао у развоју српске културе. Он каже: - Док је Дубровник био патрицијска република са великим степеном потпуне самосталности, Немањићки Котор је већ 1420, добровољно ушао у састав Млетачке републике, а његово локално племство зависило је од политичке судбине ове велике поморске државе. Постоје довољна сведочанства да се у овом граду, на стешњеним простором у загрљају камених масива успостављао духовни континуитет, а истовремено и значајно стваралачко посредовање Истока и Запада. У време немањићке власти Котор је неометано стварао своју романску и готску, касније ренесансно-барокну културу, а сви ти њени домети оплемењивали су српску средњовековну државу, а касније и државе обласних господара. Веома постојано, пред Которанима се отворио цео свет, а њихови бродови и домаће посаде стећи ће у XVII, XVIII и XIX веку глас највештијих помораца. У тим вековима Котор и цела Бока Которска претвориће се у необичну ризницу, која ће бити испуњена најразличитијим драгоценостима. Све те поморске везе створиће на овом простору и посебан тип светског човека, чији духовни видици нису били ни скучени, ни замрачени верским супротностима и фанатизмом." (Из монографије „Под окриљем Светог Николе и Светог Влаха" Мирјане М. Благојевић)

О историји поморства у Котору, Дубровнику, Будви и Паштровићима разговарамо у овонедељној Ризници са др Мирјаном М. Благојевић, историчарком права, ауторком обимне, мултидисциплинарне монографије „Под окриљем Светог Николе и Светог Влаха" (Поморско право у Котору и Дубровнику по одредбама њихових статута).

Аутор и водитељ Душанка Зековић.