уторак, 17. нов 2020, 17:30
Опасна метафора
Чувени немачки сликар из XVI века Матијас Гриневалд напушта службу код надбискупа у Мајнцу да би учествовао у сељачком устанку 1524, али после низа драматичних догађаја и још драматичнијих визија, он схвата да ће најбоље служити човечанству ако се посвети својој уметности.
Његов лик био је инспирација Паулу Хиндемиту за симфонију под називом „Сликар Матис", која ће испунити данашњи Аутограм. Уредница је Горица Пилиповић.
Симфонија је заправо изведена из материјала истоимене опере, али је завршена пре ње ‒ Хиндемит ју је комплетирао 1934. Наиме, чувени диригент Вилхелм Фуртвенглер замолио га је да напише композицију за предстојећу турнеју Берлинске филхармоније, а Хиндемит је помислио да би било добро да испроба рецепцију музичког материјала опере. И заиста, публика је лепо реаговала, али негативне критике су стизале од нацистичког режима, који је укорио Фуртвенглера због извођења музике супротне партијској идеологији. Штавише, последице су биле врло тешке - Јозеф Гебелс је оптужио Хиндемита за култур-бољшевизам забранивши извођење његове „дегенерисане" музике, а Фуртвенглер је био принуђен да се једно време повуче. Хиндемит је, с друге стране, завршио компоновање опере наредне године, али је из истог разлога - због политичке климе - дочекао њену премијеру тек пошто је напустио Немачку. Било је то 1938, у Цириху, једном од ретких градова немачког говорног подручја где се у то време уопште могла приказати тако провокативна тема. Јер ‒ Хиндемит је музиком повукао паралелу између протестантске реформације из XVI века и политичког раздора сопственог времена, и то је оно што се није допало нацистима.
Коментари