Хипократија

Ера ендоваскуларне хирургије и катетера тањих од пола милиметра

Гости данашње Хипократије др Иван Вукашиновић и његов млади сарадник др Жарко Недељковић дошли су нам из Клиничког центра Србије са Клинике за неурохирургију и одељења за неурорадиологију.
Акутни мождани удар тј. инфаркт мозга већ деценијама држи неприкосновено прво место међу узроцима изнендне смрти у свим светским популацијама.
Око 85% можданих удара настаје због прекида дотока крви у мозак, а 15% због крварења у мозгу. Кад је реч о можданим ударима услед прекида циркулације крви, мора се рећи да у приближно 60% случајева хируршки или интервентно радиолошки третман нису од помоћи. Међутим, мождани удари настали прекидом тока крви кроз веће крвне судове, а таквих има између 30 и 40%, предмет су покушаја поновног успостављање циркулације крви хируршким путем, што је ређе, или интервентно радиолошки уз помоћ нарочитих катетера којима се допире до места препреке нормалној циркулацији крви.
Поновно успостављање протока крви у претходно идентификованој артерији која је зачепљена најчешће тромбом, а потом успоставаљање исхране можадног ткива које је остало без крви и кисеоника, најефективнија је ендоскопска интервенција која се одиграва у унутрашњости зачепљеног крвног суда. За разлику од инфаркта срца који најчешће настаје на месту претходно сужене коронарне артерије, што се назива локалном тромбозом, мождани инфаркт је обично последица емболије која потиче из срца, аорте и артерија у врату, које у лаичком језику имају назив „жиле куцавице". Између ових двеју потенцијално фаталних болести постоје многе сличности као и многе разлике.
Обе врсте инфаркта данас се знатно ређе лече хируршки јер су у то поље ушли интервентни радиолози, који користе савремену технологију и без хируршког ножа, али применом финих и ултратанких катетера долазе до критичног места у крвном суду и успостављају тзв. реканализацију. Реч је о ендоваскуларној интервенцији, тј. у унутрашњости крвног суда!
Ендоваскуларни третман срчаног и можданог удара није више нов јер је од првих покушаја њихове примене 1976. године и првих објављених резултата лечења прошло скоро 50 година. У суштини, први покушаји ендоваскуларног лечења инфаркта, било срца било мозга, заснивали су се на употреби лекова који су тако синтетизовани да у раној фази инфаркта, у првих 6 сати, прилично лако разграђују тромб који постепено нестаје и тако омогућава спонтану реканализацију крвног суда. Прве публикације позитивних резултата контролисаних клиничких провера ефеката лечења инфаркта тромболизом објављене су 1992. и 1995. године. Испоставило се да су резултати лечења бољи уколико се пацијент види и прегледа у прва три сата од инфаркта. Међутим, интрартеријска тромболиза, упркос раној радиолошкој интервенцији никада се није показала клинички супериорном у поређењу са до тада уобичајеном клиничком праксом, тако да од ФДА (Америчка управа за храну и лекове) никада није добила одобрење за општу употребу у САД. Одлуке ФДА обично се поштују широм света.
Директно механичко уклањање препреке у крвном суду - тромбектомија и васпостављање циркулације у мозгу без тромблизе први пут је изведено 2001. заједничким радом радиолога и неурохирурга. Прва слична интервенција у кардиологији изведена је 2008. године. Данас се користе обе стратегије истовремено.
Катетери се убацују у тело пункцијом широке артерије бута у пепонама или надлактици, а онда се под рентгенском контролом спроводе до срца или мозга, тј. до претходно идентификоване артерије и места њеног зачепљења. После тога, уклања се тромб и зачепљена артерија реканализује. Катетери су пречника од 0,254 до 0,356 мм, меки су и не оштећују унутрашњојст крвних судова кроз које пролазе.
Најновије мeсто за убацивање катетера у тело и њихово спровођење до срца или мозга налази се на 2 цм изнад палца, на предњој страни подлактице, тј. тамо где се пипа пулс. Техника пункције артерије у пулсном жлебу је једноставна, али њено спровођење до мозга и до зоне инфаркта захтева вештину која се стиче уз неког ко ту вештину поседује.
О катететеризацији крвних судова у мозгу, као и о још мало коме познатој катетеризацији кроз радијалну артерију, говориће нам наши уважени и драги гости др Иван Вукашиновић и његов млади сарадник др Жарко Недељковић.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво