Зашто не престаје тренд смањења броја студената у Србији?

На недавно одржаној конститутивној седници новог сазива Сената Универзитета у Београду, између осталог, констатовано је да је на основне академске, основне струковне и интегрисане академске студије у сва три уписна рока, од планираних укупно 15.170 студената, уписано 13.721, односно да је остало 1.899 слободних места - 887 на буџету и 1.012 самофинансирајућих. Слична ситуација је и на другим универзитетима у нашој земљи, а ова појава може да се прати већ годинама уназад. Шта је разлог да имамо све мање студената, какве би могле да буду последице тога и какви су планови Универзитета у Београду да би се овај тренд макар успорио - само су нека од питања за нашег саговорника, проф.др Дејана Филиповића, декана Географског факултета и новог проректора за наставу.

У "Магазину на Првом", и следеће теме:

- која су нова сазнања у вези са лечењем ретких болести код деце предочена на 2. Регионалној конференцији "База ретких болести 2021" одржаној у Новом Саду, а чији је фокус био на неонаталном скринингу и значају скрининга новорођенчади у дијагностици и лечењу;

- шта је уџбеник "Дигитални свет 1" аутора Гордане Рацков и Арпада Пастора у издању "Вулкан знања" издвојило од осталих у категорији уџбеника за први разред основне школе, па је на Франкфуртском сајму књига освојио златну награду и престижно признање за „Најбољи европски уџбеник";

- зашто покрет "Изолујте Британију", који тражи топлотну изолацију за све домове до 2030. у Уједињеном краљевству, због начина на који су изабрали да делују, тамошња јавност назива еко-бандитима, а не еко-активистима и

- како се у једном београдском кафеу, који запошљава младе са благим сметњама у менталном развоју, кафа плаћа новцем, али, још много више, срцем.

Са вама - Елизабета Арсеновић