У аутобусу

Јавни превоз често је место веома занимљивих разговора. Да бих се присетила ове чињенице, требало је прво да заборавим код куће своје слушалице. Испред мене су седеле две старије госпође и разговарале о разним темама, како би вероватно прекратиле пут аутобусом. У једном тренутку, једна од њих је рекла:

- Јуче баш шетам кејем са комшиницама и комшијом Милошом. Наставак овог разговора није био ништа мање занимљив. Као свака поносна бака, једна од госпођа похвалила се својим унуком, инжињером:

- Мој унук, инжињер бакин, ево сад је баш у Маџарској, на некаквој важној конференцији. Међутим, ова госпођа није била једина поносна бака у аутобусу.

- А овај мој унук - рекла је друга госпођа - студира медецину. Срећа бакина, још само специјализацију да заврши и ето мени мог доктора.

Након тога сам у истом аутобусу чула како разговарају две млађе особе, од којих се једна похвалила другој бројем пратилаца на некој друштвеној мрежи:

- Профил сам направила пре две недеље и већ имам хиљаду пратиоца.

Аутор текста - Аљоша Миленковић, студент (Српски језик и књижевост, Филолошки факултет, Београд)

Глумица: Јадранка Селец

Аутор и водитељ: Мирјана Блажић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво