среда, 28. сеп 2022, 21:30
Мајстори барока – Ђузепе Тартини
Слушаћете Виолинске концерте број 1 у ге молу, број 2 у е молу, број 3 у Еф дуру и број 4 у Де дуру Ђузепа Тартинија. Изводи ансамбл Л’арте дел арко који свира на оригиналним инструментима. Солиста је Ђовани Гуљелмо.
Рођен 1692. године у Пирану, италијански виолиниста, композитор и музички теоретичар Ђузепе Тартини допринео је успостављању модерног стила коришћења гудала, као и формулисању принципа када су у питању орнаментика и хармонија.
Потекавши из имућне породице, Тартинијев отац сматрао је да је једина прикладна каријера за његовог сина била монашка, те је своје образовање овај уметник стекао од свештеника у Пирану, које је спорадично укључивало и часове виолине. Ипак, одричуц́и се тог пута, 1709. године Тартини се уписао на студије права на Универзитету у Падови, али недуго потом је и одустао препуштајући се свом правом позиву - музици.
Пре своје двадесете године Тартини се тајно оженио са штићеницом надбискупа, што је резултирало налогом за његово хапшење. Прерушен у монаха, побегао је из Падове и склонио се у манастир у Асизију. Тамо је његово свирање виолине привукло пажњу и напослетку утицало на надбискупа да дозволи Тартинију да се врати својој жени. Тако, године 1716. овај виолиниста одлази најпре у Венецију, затим Анкону, и на крају се враћа у Падову где добија намештење концертмајстора при цркви Светог Антонија. Пут га даље води у Праг, где је био капелмајстор на двору грофа Кинског у периоду између 1723. и 1726. године. Након тога, Тартини се враћа у Падову и оснива школу за виолину и композицију, у коју су долазили ученици из целе Европе. Постепено почиње да се интересује и за теорију хармоније и акустике, те се од 1750. године бавио истраживањем и објављивањем трактата у којима је обрађивао проблеме теорије музике на математичкој основи.
За Тартинијево умеће свирања на виолини се говорило да је изванредно због комбинације техничких и поетских квалитета, а његова техника коришћења гудала постала је узор многим виолинистима. Савременици у Италији су га прогласили „најбољим музичарем на свету", док су га Французи називали „мајстором гудала".
Када је у питању компоновање, Тартини је писао претежно за свој инструмент, те његов опус броји више од сто виолинских концерата, као и многобројне сонате, трија и квартете.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари