Музеј звука – Дела Јакобуса де Керлеа

Рођен у Ипру 1531. или 1532. године, овај уметник је каријеру започео као хориста у угледној катедрали у Камбреу. Пут га је потом навео у Орвијето, један од центара Папске државе, где је радио као капелмајстор и оргуљаш, али и ступио у свештенички ред. Иако је имао намештење у Орвијету, Де Керле је одлазио и у Венецију и Рим, како би штампао своја дела, али и добијао значајне поруџбине, као што је она коју му је дао један од виђенијих римских кардинала, Ото фон Валдбург, бискуп од Аугзбурга, тражећи да напише једно дело за чувени Тридентски концил. Задовољан резултатом, бискуп је позвао Де Керлеа да постане руководилац његове приватне музичке капеле, те је од тада, композитор био чест гост хабзбуршких дворова у Шпанији и немачким земљама. Након распуштања капеле 1565, Де Керле је на кратко радио у катедрали у родном Ипру, где је због сукоба са другим свештеником екскомунициран. Стога се запутио у Рим, како би добио опроштај, а затим уз помоћ кардинала и намештење у Аугзбургу, где је шест година радио као оргуљаш у катедрали. И у позним годинама, Де Керле је често мењао место боравка, те је након неолико година у Катедрали у Камбреу, прихватио намештења у Монсу, Келну, Бечу и коначно у Прагу, где је преминуо 1591. године.

Јакобус де Керле је један од последњих значајних представника франко-фламанске полифоније, те се у његовом опусу спајају карактеристике овог стила са оним који су у Риму неговали италијански ренесансни композитори, попут Палестрине. Он није користио хроматизам карактеристичан за италијанске мадригале позног 16. века, као ни једноставну хомофонију у служби разумевања текста - ефекат који су користили други аутори који су стварали у време Тридентског концила.

До данас су остале сачуване четворогласне и петогласне мисе овог аутора, затим мотети, псалми, химне и духовне песме, као и једна збирка шестогласних световних песама.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић