Драган Жунић: Сретен Петровић – живот посвећен стваралаштву и промишљању стваралаштва

У Београду је у недељу, 3. јула 2022. године, преминуо Сретен Петровић, један од наших најзначајнијих савремених естетичара, философа културе, културолога. Објавио је 35 књига из области естетике, реторике, социологије уметности, антропологије, културологије и културалне антропологије, око 500 приређивачко-уредничких публикација, научних и стручних радова, у часописима, зборницима, годишњацима. Имао је око 350 наступа у радио и телевизијским емисијама (преко 200 пута само на Трећем програму Радио Београда), више од 200 јавних предавања и учешћа на трибинама, округлим столовима, дискусијама о различитим делима и темама из области којима се бавио. О његовим делима написано је и објављено у штампаним и електронским медијима преко 250 текстова. Био је ментор и члан комисија за оцену и одбрану више десетина докторских и магистарских радова. По речима Драгана Жунића: „Није нимало лако представити слушаоцу дело Сретена Петровића, то јест сачинити философски и научни портрет овако плоднога философа, естетичара, социолога културе и уметности, културалног антрополога, културолога, реторичара... Додуше, тај сложени посао унеколико је олакшан охрабрујућом чињеницом јасне логичке мотивисаности и смисаоног происхођења његових књига, систематским начином излагања, а, рекло би се, и латентном систематичношћу читавога Петровићевог опуса... Ипак, доминанта његовога укупног теоријског и истраживачког напора гласи: стваралачки осмислити целину сопствене егзистенције, Биће, у било којој делатности, у било којој од главних шифара 'стваралачкога обигравања' око тајне: у уметности, философији, културологији, митологији... и у животу. Стога је упознавање са философским и научним схватањима Сретена Петровића, и са његовим професионалним и животним искуствима, у најмању руку - подстицајно.

Он сам, доиста је живео у складу са великим философским и цивилизацијским идејама и вредностима о којима је писао, у које је веровао, за које се залагао и на њима предано и истрајно радио – не без судара са политиком, идеологијом и окошталим институцијама, као и са теоријским модним трендовима".

Читала је Гордана Гачић.