Читај ми!

Композитор месеца – Артур Хонегер

Завршавамо циклус који смо овог јуна посветили обележавању 130 година од рођења Артура Хонегера.

Током Другог светског рата Хонегер је радио као предавач у Ecole Normale de Musique у Паризу и бавио се музичком критиком. У том периоду дошло је до интензивирања његових веза са родном Швајцарском, те је све чешће одлазио тамо и писао дела за швајцарске фестивале и музичаре, као на пример за Паула Захера и његове оркестре из Базела и Цириха. Крајем пете деценије 20. века здравље Артура Хонегера било је озбиљно нарушено, што је ограничило његове активности у свету музике. Своје лоше здравствено и психичко стање представио је у књигама које је објављивао у том периоду. Године 1948. додељен му је почасни докторат Универзитета у Цириху, а умро је у Паризу 1955. године.

Током 40-их година 20. века Хонегер је написао четири симфоније, које карактерише драма заснована на људским конфликтима, који се могу пронаћи у његовим ранијим хорским фрескама.

У Другој симфонији, која носи назив Симфонија за гудаче, из 1941, Хонегер је приказао очај, беду, насиље и депресију коју су били присутни у Паризу током периода окупације. У финалу, у деоници соло трубе се појављује корална мелодија у Баховом стилу, која се симболично уздиже изнад метежа и метафорички представља рађање наде и вере у нека боља времена.

Симфоније коју су уследиле представљале су Хонегерову континуирану потребу за реинтерпретацијом традиционалних форми, на себи својствен начин.

Трећа симфонија односно Литургијска симфонија, коју ћете слушати у наставку, представља, како је сам аутор истакао „револт модерног човека против варваризма, глупости, патње, механизације и бирократије који нас прате већ годинама. Музички сам представио унутрашњи сукоб између препуштања силама и инстиктивне среће, љубави према миру и стања божанског спокоја... драму која се одиграва између три лика која су стварна или симболична: несреће, среће и човека. То су вечне теме које сам желео да обновим", истакао је Хонегер. Написана је у три става, чији су називи преузети из реквијема: Диес ире, Де профундис кламави и Дона нобис пацем

Своје последње дело - Божићну кантату - Хонегер је написао две године пред смрт, 1953. Ова композиција заснована је на скицама из његове недовршене Пасије.

Уредница Јелена Дамјановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво