Композитор месеца – Ралф Вон Вилијамс

Фебруара 1953. године Вон Вилијамс је ступио у брак са Урсулом Вуд, те се из Доркинга вратио у Лондон у којем је, уз велику подршку своје супруге, постао изузетно активан у музичким круговима Енглеске. Наиме, постао је водећа личност у Друштву за промоцију нове музике, а 1954. године је основао и фондацију која и данас носи његово име, а чији је примарни циљ финансирање и промовисање рада британских композитора. Током педесетих година прошлог века Ралф Вон Вилијамс је са супругом често путовао широм Европе, а на америчком Универзитету Корнел држао је предавања, али и дириговао водећим оркестрима. Критичари и публика су са одушевљењем поздрављали сваки наступ овог британског уметника, а како извори истичу, чак је и Кенеди његово појављивање у Америци описао као „важну државну прилику у области музике".

Једно од дела која су настала у овој, последњој стваралачкој фази Ралфа Вона Вилијамса, је и Симфонија Антарктика коју је компоновао 1952, а која је премијерно изведена наредне године у Манчестеру када је Хале оркестром и хором дириговао Џон Барбироли, а солистичку деоницу изводила сопранисткиња Маргарет Ричи. Сам Вон Вилијамс је био одушевљен овим извођењем, изјавивши да је то прва беспрекорна премијера неког његовог дела, а оно је наредних година са великим успехом представљено и публици у Чикагу и Сиднеју.

Иначе, међу 11 филмских партитура које је потписао Вон Вилијамс, најпознатија је била за филм Скот од Антарктика редитеља Чарлса Френда. Ово остварење је инспирисано трагичном експедицијом на Јужни пол коју је предводио Роберт Скот 1912. године. Под снажним утиском ове приче, Вон Вилијамс је 1949. започео преправке на постојећем музичком материјалу који је уобличио годину дана раније, са жељом да га преобликује у симфонију, која је поред стандардног оркестра укључивала и вибрафон, челесту, харфу, клавир, оргуље и машину за ветар, као и женски хор и солистички сопрански парт.

Ралф Вон Вилијамс је изненада преминуо 26. августа 1958. године у Лондону, оставши у историји музике запамћен као творац препознатљивог британског звука.

Циклус ће заокружити Осма симфонија у де молу, коју је композитор писао у периоду од 1953. до 1956, а коју су премијерно 2. маја 1956. године у Манчестеру извели чланови Хале оркестра под управом Џoна Барбиролија. Иако је партитура овог остварења једна од најкраћих у симфонијском опусу Ралфа Вона Вилијамса, а који броји девет дела, обојена је живахним и оптимистичним тоновима.

Уредница Ирина Максимовић Шашић